У БиХ преводе „грађанско“ у ИД

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић тврди да у БиХ неко жели кроз појам „грађанско“ довести до ситуације да бошњачки народ буде доминантан и правити класичну Исламску државу.

 

 

„Део људи сматра да је у овој земљи могуће избрисати појам `хрватски` или неке друге појмове како је тражено у приједлогу СДП-а. Иако се СДП представља као грађанска странка, сви знамо каква је. Те теме ће доћи на ред, можда, када једног дана уђемо у ЕУ“, рекао је Човић.

Он је истакао да хашка пресуда бившим челницима Хрватске заједнице Херцег-Босне већ увелико утиче на политичке односе у Федерацији БиХ /ФБиХ/.

„Бесмислено је да ми тужимо за нешто што се дешавало у БиХ некога ван БиХ. Сва три национална елемента у данашњу БиХ унели су и оно што се у рату дешавало, па би и то питање логораша, односно евентуалне ратне одштете требало тражити кроз решења у БиХ. Уверен сам да је то прави пут, а све друго је политизација и губљење енергије“, сматра Човић.

Он је рекао да се о трећем ентитету може говорити у контексту притисака који иду према Хрватима у БиХ.

„Бојим се да смо направили медвеђу услугу идеји да се направи рационално уређење и да ФБиХ може функционисати. Тренутно смо ушли у зачарани круг из којег ова група политичара тешко може изаћи“, поручио је Човић.

Када је реч о споразуму БиХ са Исламском заједницом, Човић каже да проблем што није потписан овај спроразум прави бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.

„Са господом из СДА имамо десетак питања која још чекају решење, а продукт су нашег заједничког договора о функционисању власти. И сада како та кључна питања уопште нису дошла на дневни ред, дао сам Изетбеговићу до знања да ћемо, када ријешимо питања која смо договорили, онда решити све редом, па и овај споразум, али да се морају знати приоритети“, појаснио је Човић.

Коментаришући улогу међународне заједнице у БиХ, Човић је рекао да она није потребна и да домаћи политичари морају преузимати конкретније одговорност.

„Међународна заједница нам није потребна и још имамо заблуде како ће нам неко други решити проблеме. Ми смо потребни једни другима. Ако будемо имали аутономност у одлучивању бићемо ближе ЕУ. Ако будемо јачали институције и неке процесе који се вежу за бонска или нека слична овлаштења, то значи одмицање од ЕУ“, рекао је Човић за портал „Кликс“.

Он каже да ће домаћи политичари морати почети преузимати одговорност и пред изборе јасно ставити до знања са ким ће спровести неке идеје.

Када је реч о европским интеграцијама, Човић сматра да сада највише треба да функционише механизам координације.

Он је навео да је из ЕУ јасно поручено да кандидатски статус за БиХ више није 2018. већ 2019. година, што јасно шаље поруку да се овим озбиљним послом није смело играти.

„С обзиром на то да смо пробили и последњи рок који смо имали за достављање одговора из Упитника Европске комисије, сада смо обавезали Савјет министара да са свим другим нивоима власти нађе начин да се преостала питања усагласе да би се све могло конкретно превести. Затражили смо да се то одмах заврши јер се датумима нећемо играти“, рекао је Човић.

 

 

БН ТВ