Вашингтон и Брисел спремају нове притиске на Србију, због чврстог става наше земље да нећемо уводити санкције Русији, а који је у уторак у Москви, у присуству Владимира Путина, „зацементирао“ председник Александар Вучић.
У овој „игри живаца“, где се из САД и ЕУ куртоазно поручује да им не сметају везе Србије са Русијом, иза кулиса се спрема деликатан дипломатски маневар према нашој држави.
Наши дипломатски извори преносе нам да ће се већ у првим месецима 2018. године наставити тежње западних сила да Београд призна територијални интегритет лажне државе Косово, значајно умање апетите Милорада Додика за независношћу Републике Српске, али и да се персоналу Руско-српског хуманитарног центра не додели статус дипломатског особља. С тим што ће ти притисци на председника Александра Вучића бити све огољенији. Једна од казнених мера због седења на две столице, могла би да буде и пролонгирање отварања поглавља 31, које се односи на спољну и безбедносну политику.
Шеф дипломатије Ивица Дачић, каже за „Новости“, да је сигурно да ће Србија и даље бити под великим притиском и ЕУ и САД:
– Али зна се да имамо два стратешка циља – чланство у Унији и заштиту територијалног интегритета и суверенитета. Поступаћемо и убудуће тако да задовољимо оба та циља.
Дачић је убеђен и да децидиран став изречен у Москви, да нећемо уводити санкције Русији, неће штетити нашем европском путу.
– Нисмо још ни отворили то поглавље 31, а даће Бог да се дотад измире ЕУ и САД са Русијом – закључује министар спољних послова.
Према нашим информацијама, поглавље 31 сигурно ће бити „на леду“ још целе следеће године и још се не зна које све „замке“ за Србију ће бити уграђене као мерила за отварање и затварање преговора о овој области.
Наиме, Брисел још није припремио извештај о скринингу, јер одређени број земаља инсистира да се Србији наметну додатни услови за отварање поглавља 31. Ту предњачи Литванија (која је била и последња земља која је ратификовала ССП са Србијом), али зазор од јаких веза Србије и Русије имају и Летонија, Естонија, Пољска…
Те државе страхују да би Србија, када постане чланица ЕУ, могла да буде „тројански коњ“ Русије у Европском савету и да блокира све важне одлуке. Зато траже измене Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, како би се Србија и „на папиру“ обавезала да ће јој ЕУ увек бити испред Русије.
И Игор Новаковић, координатор Радне групе за поглавље 31 Националног конвента о ЕУ, потврђује, за „Новости“, да засад нема назнака из Брисела када би могли да почну преговори о поглављу 31. Он додаје да би многе ствари и рокови могли да буду познати у фебруару следеће године, за када је најављено усвајање Стратегије проширења ЕУ:
– Постоје назнаке да ту неће бити само притисака и условљавања, већ и неких нових инструмената како би се охрабрио и убрзао наш пут ка чланству.
Професор Бојан Милисављевић са Факултета политичких наука, каже нам да је очигледно да је неусклађеност наше спољне политике око Русије са политиком ЕУ, трн у оку Брисела, и да притисци око тога неће нестати:
– Правило је да нека држава усагласи своју спољну политику са Бриселом до момента уласка у ЕУ. С обзиром на рокове за наше чланство, који се помињу, имамо још шест-седам година да балансирамо око овог питања.
ОДОЛЕЛИ ПЕТ ПУТА
БРИСЕЛ стално тражи од Београда да подржи декларације које је усвојила ЕУ, али Србија до сада није гласала ни за један документ који се односио на Русију. У првој половини ове године, Србија се од 16 декларација ЕУ, сагласила са њих 11. Од пет декларација које нисмо подржали, две се односе на ситуацију у Украјини, а по једна на Сирију, ситуацију у БиХ и Конгу.
ЕК: ОЧЕКИВАЊА ПОЗНАТА
КАО земља кандидат, Србија до приступања треба прогресивно да усклади своју политику према трећим чланицама и међународним организацијама са политиком и ставовима које су усвојили ЕУ и њене чланице – поручили су за „Новости“ у Европској комисији. (Г. Ч.)
Д. МИЛИНКОВИЋ.
Новости