Односи Русије и Велике Британије пали су на најнижи ниво још од Хладног рата и мало ко верује да се у скорије време могу поправити. Британци оптужују Москву за сва зла овог света: за сајбер нападе и „брегзит”, за Крим и Украјину, за дестабилизацију Западног Балкана и Европе, па је оштра антируска реторика у политичким круговима постала норма.
Скоро шест година шеф Форин офиса није долазио у посету Москви. Све до данас. Било је планирано да министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон посети Русију још у априлу ове године, али је посета у последњем часу отказана због ескалације кризе у Сирији.
Између осталог, због тога је његова данашња посета Москви у жижи свих руских и светских медија.
Британски министар је рекао данас свом руском колеги Сергеју Лаврову да жели да разговара о тешким темама као што је припајање Крима и, како тврди, „руско дестабилизовање западног Балкана“.
„Наши односи са Русијом не могу бити нормални док Русија и даље покушава да дестабилише европске земље, укључујући и Украјину“, наводи се у саопштењу Џонсонове канцеларије, које је објављено уочи разговора.
С друге стране, Лавров је Џонсону на почетку разговора рекао да су британско-руски односи на веома ниском нивоу и то не, како је нагласио, због поступака Кремља.
Џонсонова посета Русији долази у време када су односи Лондона и Москве затегнути због различитих ставова у питању Украјине и Сирије, као и због оптужби које Русија изричито негира, да се Москва мешала у политику разних европских земаља и да је подржала сајбер нападе и кампање за ширење дезинформација.
Међутим, руски експерти наводе да је погоршавање односа Русије и Велике Британије почело много пре кризе у Украјини и присаједињења Крима Русији.
Политиколози кажу да је до захлађења односа дошло након смрти шпијуна, критичара Кремља и дисидента Александра Литвињенка, који је умро у Лондону од последица тровања, и након што је британска истрага директно оптужила Кремљ за убиство. Москва је увек негирала било какву умешаност, а чак је и брат убијеног, Максим Литвињенко, који живи у Италији, тврдио да руске власти нису умешане, те да су Британци имали више мотива да га убију него Руси.
„Све је намештаљка како би се извршио притисак на руску Владу“, навео је он, називајући британски извештај „клеветом“. Британска истрага је као главне осумњичене означила бивше руске агенте Андреја Луговаја и Дмитрија Ковтуна, наводећи да је отров Литвињенку подметнут у шољу чаја коју је попио 22 дана пре своје смрти, док је био у друштву осумњичених.
Луговаја и Ковтуна, међутим, штити руски Устав, по коме се грађани РФ не могу испоручивати. Британци су чак тражили од Русије да промени Устав, а Путин им је поручио да они „промене мозгове“. Како год било, његова смрт је изазвала заоштравање односа Русије и Британије током 2007. године, када су Британци протерали четворицу руских дипломата, а Русија је узвратила истом мером. Међутим, није тајна ни да је пре случаја Литвињенко, Британија давала политички азил терористима из Чеченије, који и данас тамо живе. У борби за азил се посебно истакла британска глумица Ванеса Редгрејев, која се и у свету борила за њих. Она је чак 2002. године платила кауцију за ослобађање лидера чеченских сепаратиста Ахмеда Закајева, чију су екстредицију тражиле руске власти, оптужујући га за тероризам, отмице и убиства. Лондонски суд је одбио да га испоручи, а Велика Британија му је дала политички азил.
Његова смрт је изазвала заоштравање односа Русије и Британије током 2007. године, када су Британци протерали четворицу руских дипломата, а Русија је узвратила истом мером.
„Литвињенко је умро у новембру 2006. После одласка Тонија Блера са власти, у јуну 2007. године на власт у Британији је дошла Влада Гордона Брауна, а министар спољних послова је био Дејвид Милибанд. Они су одмах због случаја ’Литвињенко‘ почели да погоршавају односе са Русијом. Међутим, пошто су обе земље чланице Савета безбедности УН, проблем су почеле да разматрају после две године, чини ми се 2009. Милибанд је допутовао у Москву. Било је тада заједничких саопштења о Авганистану, Блиском истоку, Ирану, али билетерални односи нису нормализовани и односи су остали замрзнути. Потом, 2010. године, на власт је дошла коалициона Влада Дејвида Камерона. Он је покушавао да ’окрене лист‘ и чинило се да се односи поправљају, развијају… Камерон је долазио у Москву, а такође био је посредник између Русије и САД у питању сиријске кризе, док је председник био Барак Обама. Међутим, почела је и украјинска криза и односи су поново покварени, а Британија је иступала као главни поборник антируских санкција у ЕУ“, каже за Спутњик шефица Центра за британска истраживања Института Европе РАН Елена Ананјева.
Она додаје да је Камерон покушавао да нормализује односе две земље, али је убеђена да Џонсон нема такве амбиције. Како оцењује, „камен спотицања“ Русије и Велике Британије је „тежак и велики“.
Упркос томе, у одређеним сферама сарадња двеју земаља ипак постоји.
„Очигледно је да Русија и Британија могу да се договоре о питању Ирана, њихови ставови су ту ближи него ставови Британије и САД. Осим тога, имамо и гасовод који доставља гас из Северног мора у Британију, а који је пукао, па је Лондон затражио помоћ од Русије и сада танкер са течним природним гасом иде са Јамала у Британију. Тако да Русија ту молбу није одбила. Земље сарађују у већој или мањој мери и због предстојећег СП у фудбалу, а полицијске службе, на пример, размењују искуства. Постоји и културна размена. Чак и ако званичници не присуствују тим догађајима, они се свеједно дешавају. Практично, културна сарадња није ни прекидана. Прошле године била је унакрсна година језика и књижевности, а ове науке и образовања“, закључила је Анањева.
Иначе, британски министар спољних послова је, уочи јучерашње посете Москви, захлађење односа између Русије и Запада назвао трагедијом.
Он је Русију упоредио са Спартом — древном државом, познатом по ауторитарном поретку, а Запад са „демократском, отвореном, културном и цивилизацијском“ Атином. Руско Министарство спољних послова је такво поређење назвало „некоректним“, истичући да Русија никада није била „ратоборна земља“.
Џонсон је тада рекао и да је у односима Русије и Запада дошао „тренутак наде и промена“ када је пао Берлински зид, али да због садашње кризе у односима, то време изгледа као „апсолутна илузија“.
Антируска хистерија, коју распламсавају британски званичници и медији, одражава се и на јавно мњење у тој земљи. Неке анкете показују да се скоро 60 одсто Британаца негативно односи према Русији. Ситуација се значајно погоршала после ескалације сукоба на истоку Украјине.
Ипак, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изразио наду да ће резултат разговора са британским колегом Борисом Џонсоном донети конкретне помаке када је реч о билатералним односима Москве и Лондона.
Он је рекао да су Москва и Лондон потребни једни другима, али да односи, упркос различитим позицијама у целом низу питања, морају бити изграђени на основу равноправности.
Спутњик