А сад — Корзика: Чека ли Европу нова велика криза већ у јануару

Корзика, острво пирата и мафије, већ пет векова је у Европи синоним за борбу за независност: прво од Ђеновљана, а касније од Француза. Ни то што је Француској дала највећег војсковођу у њеној историји – Наполеона Бонапарту, који је у својим освајањима стигао до Москве, није успело да је зближи са Паризом и она и даље наставља своју борбу.

Коалиција „За Корзику“ убедљиво је победила на недавним изборима на острву, освојивши 56 одсто гласова. Националисти већ две године држе власт на острву, тако да ово није било неко изненађење. Међутим, у контексту дешавања у Каталонији, овај догађај може имати другачије реперкусије.

Уз то, од 1. јануара 2018. године почеће са радом Јединствени орган локалне самоуправе — јединствен на територији Француске. Он ће представљати неку врсту владе острва. То што ће борци за независност самостално формирати корзиканску владу са великим полугама власти изазива забринутост у Паризу. Међутим, националисти наглашавају да немају намеру да иду каталонским путем.

„Размишљамо о томе како да Корзика постане независна и радимо у том правцу. Међутим, пошто смо присталице независности и демократије, морамо радити на томе убеђивањем… Сада је задатак број један да се договорило са Паризом о новом статусу (Корзике), о законодавству, надлежностима у економској и социјалној области, о територијалном планирању. Односно, о свему осим о прерогативима централне власти. Како би се задовољили наши захтеви биће потребна промена устава. Друго питање је питање статуса корзиканског језика. Он мора да добије званични статус, као што има француски, како би се спасао од нестанка“, рекао је за Спутњик Жан-Ги Таламони, председник скупштине Корзике, иначе члан партије Слободна Корзика, која се залаже за независност.

Националисти засад траже само проширење аутономије. Међутим, пре само неколико година престали су терористички напади и још увек су сепаратистичка осећања на том острву исувише јака.

„Они наглашавају да немају намеру да прате Каталонију и да намеравају да почну разговоре са централном власти о већој аутономији. Међутим, и то је опасна тенденција. Након што је организација ‘Фронт за национално ослобођење Корзике’ прекинула своју терористичку делатност 2014. године, чинило се да је тема независности затворена. Ипак, у светлу резултата ‘брегзита’ и догађаја у Каталонији, идеја ако не независности онда свакако веће аутономије поново се јавила у главама Корзиканаца. Зато мислим да ће француској влади бити тешко да реши овај проблем и обузда корзикански национализам који је добио солидну подршку на изборима“, рекао је за Спутњик експерт Института за Европу Руске академије наука Сергеј Федоров.

Једна од главних разлика Каталоније и Корзике састоји се у томе што шпански регион чини 19 одсто националног БДП-а, док француско острво живи од донација Париза. То је и највећи адут централних власти. Ако победничка партија на Корзици само најави референдум, Париз може одмах да заврне „славине“. Међутим, они не мисле тако.

„Ми поседујемо све што је потребно да будемо независни. Имамо знање и умење, као и снажну самобитност око које може да буде изграђена успешна економија. У наредних 10 година ћемо се борити за нови статус и осигураћемо становницима Корзике економску стабилност, развијаћемо наш регион развојем различитих грана које су Корзиканци већ успешно освојили. Управо на то ћемо стављати акценат како бисмо све уверили у потребу за независношћу“, додао је Таламани.

Премијер Француске Едуард Симон већ је 10. децембра позвао телефоном Жила Симонија, обавестивши га да је спреман на преговоре, али тек након почетка рада новог органа, у јануару.

Независност или ништа

Корзика је кренула у борбу за независност још почетком 14. века, када је острво припало Ђенови. Корзиканци су се активно борили да збаце власт „банкара“, у исто време поставши стециште пирата. Не могавши да се избори са слободарским Корзиканцима, Ђенова одлучује да уступи Корзику Французима 1786. године за дуг.