Србија ће се у наредној години суочити са појачаним америчким притиском — Америка ће тражити признање Косова и отклон од руског утицаја. Русију пак очекују председнички избори и светско првенство у фудбалу. Хоће ли ова два догађаја бити искоришћена за агресију на Донбас?
У емисији „На нишану Лазанског“ дипломата Зоран Миливојевић, ракетни стручњак Момчило Милиновић и историчар Александар Раковић покушали су да сумирају биланс истичуће 2017, као и шта очекује свет и наш регион у наредној, 2018. години.
Коментаришући „савет“ америчког политиколога Данијела Сервера да Србија, када су у питању односи са Приштином, треба да следи модел две Немачке, Миливојевић каже да је Серверова изјава једна у низу изјава америчких званичника које су послали Србији.
Од посете заменика помоћника америчког државног секретара Брајана Хојта Јија, каже Миливојевић, када нам је речено да не треба да седимо на две столице, до нове Трампове стратегије, Србија се спомиње као неко ко треба да испуни неке захтеве.
„Сервер је последњи који се огласио, али није без значаја, јер он има улогу и има везе и са Стејт департментом и са Белом кућом. Према томе, треба рачунати да су поруке које долазе од њега на неки начин и поруке Стејт департмента и Беле куће“, каже Миливојевић.
Два захтева Миливојевић истиче као посебно важне за Америку — признање независности Косова и, како каже, отклон од Русије. Треба рачунати са тим да ће амерички притисак на Србију расти следеће године, каже Миливојевић.
Да рат долази 2018, каже и командант америчких маринаца у Норвешкој, али не на подручју Балкана, већ у Пацифику и региону Русије.
„То се уклапа у стратегију коју смо чули прошле недеље, која показује да се Америка у спољној политици одлучује на стратегију тензија и сукоба, а не на стратегију детанта или смиривања ситуације. Према томе, у Америци имамо на сцени нови макартизам, ту је све јасно и из стратегије које смо чули произилази и изјава коју смо цитирали“, каже Миливојевић.
Из Трампове стратегије националне безбедности произилази и контекст Балкана, додаје он.
„Сасвим је сигурно да су у првом плану неуралгичне тачке — Северна Кореја, Јужно кинеско море, Блиски исток и тако даље. Међутим, наоружавање Украјине није случајно. Према томе, и ту се рачуна на некакву тензију и сукоб, а шта је суштина целе приче? Суштина је што Америка није више водећа светска сила, што имамо мултиполарни свет, то у стратегији јасно стоји“, каже Миливојевић.
Балкан је простор на коме се могу изазивати сукоби ниског интензитета и Русија је на овим просторима јако присутна, додаје Миливојевић. Стога не треба да чуди да се Западни Балкан појављује у америчкој стратегији националне безбедности.
https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/1587670261323908/
Према речима Момчила Милиновића, Северна Кореја је својим активностима и понашањем обележила 2017. годину. Северна Кореја ради, како Милиновић каже, симултану игру — испробају бојеву главу, вежбају њену масу, потом пробају домет са погоном и мотором.
Северна Кореја тренутно има, како Милиновић каже, најпримитивнију бојеву главу и требало би да прође двадесет година како би је усавршили. Са садашњим капацитетима, домет севернокорејских бојевих глава је испод досега америчког копна, каже Милиновић.
Најавом да ће Украјини испоручити ракетне системе, Америка је прешла црвену линију, саопштено је из руског Министарства спољних послова. Међутим, Александар Раковић сматра да је црвена линија пређена оног тренутка када је Америка напала руске интересе у Украјини и даље ће прелазити црвене линије колико год буду могли.
Раковић предвиђа да нам идућа година неће, како каже, донети срећу. Он напомиње да се Србија не налази далеко од последњег војног сукоба на Балкану, мислећи на сукоб македонске војске и полиције са албанским терористима у Куманову.
Русију, са друге стране, идуће године очекују два важна догађаја — председнички избори и светско првенство у фудбалу. Раковић не верује да ће се поновити сценарио од пре десет година, када је пред зимску олимпијаду у Сочију нападнута Јужна Осетија. Тада су, како каже, агресори добили по носу.
Спутњик