Комесар за избеглице Владимир Цуцић каже за РТС да је био крајње неозбиљан покушај групе миграната да пређе српско-хрватску границу, као и да је хрватско и српско министарство унутрашњих послова на адекватан начин реаговало.
Владимир Цуцић је, гостујући у Дневнику РТС-а, објаснио да једна група миграната покушала да илегално пређе српско-хрватску границу, али је њихова намера успешно спречена.
Једна група, пре свега Иранаца, који су на најфлагрантнији начин злоупотребили слободни визни режим се окупила у намери да искористи католички Божић и да на тај начин пређе државну границу“, навео је Цуцић.
„Њима су у организацији тог догађаја помагали анархисти који су нам ту већ две и по године, сетите се и простора око железничке станице, којима је једнини циљ да ситуација буде што је могуће гора, како би они послали лошије вести о Србији у свет“, додао је Цуцић.
На питање колико је био озбиљан покушај преласка границе, Цуцић је нагласио да је тај покушај био „врло организован и крајње неозбиљан“.
„Они су знали да нема шансе никакве да се пређе и хрватска страна и наше министарство унутрашњих послова су се на адекватан начин организовали. Ми смо све те људе замолили немојте да правите глупости да седите усред њива и блату са малом децом, слоните ту децу, вратите се у прихватне центре. На крају се то тако и завршило, увече када је постало хладно сами су прихватили понуду и вратили се у центре“, навео је Цуцић.
Нагласио је да нема никаквог говора о организованом пребацивању миграната од стране државних органа.
„Тотално је неозбиљна та тврдња, да ли би ико то на такав начин радио, да ли би ико то прво радио, а да ли би то радио на такав начин да прави представу пред гомилом људи знајући да од те представе нема ништа“, рекао је Цуцић.
Упитан шта се дешава са онима који илегално пређу у Хрватску, будући да неке невладине организације упозоравају да се депортују и они који никада нису били у Србији, Цуцић каже да нема таквих искустава када је реч о Хртватској.
„Немамо таква искуства за Хрватску, али имамо доста таквих искустава везано за мађарску границу, једним делом чак и за румунску границу, да су људи који никада нису боравили у Србији практично депортовани, Вијетнамци, којима то сигурно није правац“, истакао је Цуцић.
„Ми у том тренутку свакако морамо да прихватимо човека који изрази азилну намеру, тога нема превише, али га има у континуитету. Бројеви су мали, али су континуирани“, додао је Цуцић.
На питање да ли се мигранти жале на третман приликом преласка српско-хрватске границе, Цуцић је одговорио да је раније било повређивања.
„Када ви видите да неко долази са очигледним модрицама, са сломљеном ногом, са већ не знам чиме, јасно вам је какав је теретман на који је наишао. Уназад неколико месеци нема таквих повређивања приликом враћања. Враћање се и даље спроводи, али бар нема туча“, напоменуо је Цуцић.
Одговарајући на питање да ли постоји опасност да се због депортација из Мађарске и Хрватске од Србије направи тампон зона, Цуцић је рекао да су то нетачне тврдње.
„Ми смо у јануару имали 8.500 људи у центрима и око центара, ми сада имамо 4.100 људи. То отприлике показује да ипак извесна покретљивост постоји. У међувремену је неких 15.000 људи прошло кроз земљу и јасно је да ће они наћи што легално што не баш најлегалније начине да наставе свој пут. Дакле та констатација о тампон зони, стварност је демантује, бројке је демантују“, рекао је Цуцић.
Када је реч о интеграцији, Цуцић каже да се помаже онима који желе да остану.
„Тај број се мери десетинама, чак не ни пуно десетина, али у међувремену радимо све да им пружимо услове – свако је дете вакцинисано, сва су деца у обданишту, сва су деца у основној школи, све оно што се примењују према нашима од система спцијалне заштите, здравствене заштите, образовања, примењиваће се и према њима за време док су ту“, навео је Цуцић.
Указао је да је око 300 до 350 људи који не желе да уђу у прихватне центре, као и да би и за њих имало места у центрима.