Атлантски савет америчког аналитичког центра, који је блиско повезан и финансиран од стране америчког Стејт департмента и америчког Министарства одбране, као и у интеракцији са руским опозиционим активистима, ангажовао је оснивача Bellingcatа Елиота Хигинса да објављује критичне материјале о Русији. Атлантски савет је један од главних идеолошких центара НАТО-а, који примају финансијску помоћ од Стејт департмента и Министарства одбране САД-а (у последње три године, износ примљених средстава износио је 844.340 долара).
Атлантском већу се највише финансија додељује преко Стејт департмента и Министарства одбране САД – овде, на пример, подаци о грантовима и уговорима примљеним за период 2014-2017.
Истовремено, укупни буџет организације у 2016. години износио је 25,406,310 долара.
Атлантски савет је у склопу сузбијања руске „хибридне претње“ покренуо пројекат Дигитална форензичка истраживачка лабораторија, чији је рад углавном објављивање критичних материјала о политици Руске Федерације у односу на Украјину и Блиски исток. То се посебно односи на извештаје као што су „Скривање на равницама: Путинов рат у Украјини“, „Уништење Алепа“, „Одврните, преварите, уништите. “
У овом пројекту учествује и творац портала и истоимена новинарска заједница Bellingcatа Елиота Хигинс. Елиот Хигинс постао је светски познат 2014. године за серију материјала о употреби система оружја у Сирији, као и о истрази о малезијској катастрофи Боинга, у којој је оптужио руске војнике за његово обарање. Истовремено, Атланско веће блиско сарађује са руским представницима опозиције ангажованих у саветовању Стејт дипартмента уочи припреме новог пакета санкција (нарочито са Сергеем Алексашенко).
Осим оснивача Bellingcatа, Елиота Хигинса, тим пројекта укључује Наз Дуракоглу, која је раније радила као виши саветник помоћника секретара за европска и евроазијска питања у америчком Стејт департменту. На овој позицији водила је стратешке комуникације у Европи и Евроазији, и водила законодавне напоре Бироа и помогала имплементацију америчке политике у Европи и Евроазији.
Такође је радила на Капитон Хилу као директор кадра за Одбор за спољне послове Представничког дома за Европу и Евроазију и Одбор за тероризам, непролиферацију и трговину.
Треба напоменути, да је Министарство одбране Сједињених Држава, у контексту сумирања резултата тендера за истраживање везано за претњу хибридног рата од стране Русије и тактике руских оружаних снага у таквим хибридним сукобима, користило Атлантски савет као један од извођача радова.
У оквиру уговора биће истражена питања која се тичу будућности поморских операција.
Конкретно, у опису уговорних обавеза примећено је да је у вези са развојем противбродних система дугих домета америчка флота постала много рањивија у океанским проширењима, а линије комуникација могу бити под утицајем нових „софистицираних средстава напада“ могућих противника, пре свега Русије.
Атланско веће такође издаје заједничке извјештаје са Институтом за слободну Русију, чије руководство, посебно, укључује бившег поморског секретара Ана Ведут, као и познати опозициони економиста Владислав Инлоземтсев.
Затим се интересовање за проучавање руских оружаних снага преведе у конкретне препоруке западних аналитичара, које постављају чланови релевантних комитета Конгреса САД-а, који на њих укључују одређене политичке кораке.
Атлантски савет је специјализован за аналитику, што оправдава потребу за увођењем нових пакета санкција, као и ширењем војног присуства Северноатлантског савеза на западним границама Русије.
Атлантски савет је посебно предложио стварање специјализоване информације „Источно чвориште“ (међудржавни обавјештајно-аналитички центар) са укључивањем стручњака и аналитичара из свих земаља НАТО-а, као и укључивањем Европског центра за аналитичку анализу.
Такође, у оквиру будућег анти-руског „Источног центра“, стручњаци из Вашингтона желе да прате економске и политичке активности Русије у централној и источној Европи и да би преузели кардиналне кораке о максималном повлачењу у јавном пољу које спроводе планови Русије, који по дефаулту претпостављају негативну и „субверзивну“ позадину.
Тема сузбијања руске „приетње у информационој сфери“ није могла бити игнорисана, а у оквиру борбе против „пропаганде у Кремљу“ предлаже се за европске медије посебан „код понашања информација“, у оквиру које би се обавезали да не објављују информације, способна да служи сврси руског уплитања информација у изборне и политичке процесе.
Аутор:
Life.ru