Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Рањаван је шест пута!
Драгољуб је, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А,о њему, који је чак шест пута рањаван, који је пленио храброшћу, писао је чувени швајцарски лекар и овековечени пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи „Шта сам видео и доживео у великим данима“. Овог дечака представља као јунака који „пуца из пушке и баца бомбе“.
Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Идржао је без иједне речи – написао је Рајс.
Цео век после крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да је његов деда по мајци, Драгољуб Јеличић, најмлађи српски војник Првог светског рата!
Поседујемо фотографије и књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац – каже Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да дође до истине. – Не знамо да ли је био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо волели да сазнамо истину.
Њуњићи у архиви чувају оригиналне дедине фотографије, а посебно издвајају ону коју је овековечио један француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, где се види како Драгољуб пуца из пушке.
Управо је та слика дуго била у поставци Војног музеја – каже с поносом Ђорђе.
Породица Јеличић је, попут других српских фамилија, имала избегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, где су покушали да организују живот. Нажалост, Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побегао у Београд, где је живео као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен је док је замењивао погинулог митраљесца, а прича се да је само који корак даље од њега погинуо Димитрије Туцовић. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта… Преживео је Први и Други светски рат, нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.
После ратова на „даске што живот значе“
Драгољуб је био глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда. После Другог светског рата вратио се тој љубави и обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.
Извор:Магацин, Српска Историја