Списак људи на Дреничкој групи открива ко би могао да се нађе на оптужницама, рекао је председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун изјавио је да није познато против кога ће бити подигнуте прве оптужнице Специјалог тужилаштва за ратне злочине на Косову и Метохији, али да се то може претпоставити на основу списка људи из Дреничке групе.
„Списак људи на Дреничкој групи открива ко би могао да се нађе на оптужницама. С друге стране је Харадинајев клан. Тужилаштво усмерава пажњу на командну одговорност терористичке ОВК. Ми смо дали организациону шему, како би се утврдило ко треба да сноси одговорност“, рекао је Дрецун у Јутарњем програму Пинк телевизије.
Харадинај је већ ослобођен за неке злочине, па, како истиче Дрецун, не може опет да му се суди за исто.
„Претпостављам да ће му се судити за Радоњичко језеро, а и Ораховачка група ће се вероватно наћи на оптужници. Наћи ће се и Сулејман Селими звани Султан. Сачекао бих што се тиче имена, а треба да видимо и квалитет доказа“, казао је председник парламентарног одбора за КиМ.
Како је додао, након повратка Хашима Тачија из САД почетком октобра, евидентна је промена става према судским већима и заузимање негативне позиције, а Дрецун претпоставља да му је неко у САД „рекао да ће се и он наћи на оптужници“.„Усмерава деловање своје илегалне тајне службе према потенцијалним сведоцима, што сигнализира да их је неко упозорио да ће се врх ОВК наћи на оптужници“, навео је.
Адвокат Горан Петронијевић, међутим, истиче да „нигде не пише да је овај суд, суд за ОВК“, већ по својој надлежности може судити свакоме ко је починио кривично дело у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000, а на територији КиМ.
„Суд може судити свима, па и Србима. Временска одредница појачава чињеницу да ће се пре свега судити припадницима ОВК „, рекао је Петронијевић.
Дрецун се, међутим, није сложио са Петронијевићем да ће се у том суду судити на основу извештаја Дика Мартија о злочинима ОВК.
„Искуство радне групе говори да се не разматра процесуирање било ког Србина. Нема страха за српски народ на КиМ. Судиће се припадницима терористичке ОВК. За амбасадоре је ово био велики шамар“, рекао је Дрецун, истичући да га посебно брине изјава британског амбасадора који је рекао да је иницијатива за оснивање суда врло опасан потез.
Предмет дебате био је и статус дипломатских представника у Приштини, за које је Дрецун инсистирао да су „такозвани амбасадори“, јер Србија не признаје Косово као државу, а директор Форума за међуетничке односе Душан Јањић му је замерио на том ставу, и после краће расправе, напустио студио пре истека емисије.
„Ја амбасадоре никада не бих називао такозванима“, рекао је Јањић Дрецуну.
Након Дрецуновог инсистирања да је његов став да држава Србија није признала самопроглашену државу Косово, те да тамо не могу да буду амбасадори, Јањић је узвратио: „Није тачно. То је суд за ратне злочине и није у томе ствар“, и напустио студио.
За Дрецун је то било инсценирано.
„Србија и сваки Србин не признају самопроглашену државу Косово и свако ко говори другачије ради против устава земље, чак и говорећи да у Приштини постоје амбасадори. У Приштини не постоје амбасадори, јер Косово није независна држава“, изричит је био Дрецун.
Извор: Танјуг