Резолуција која позива Мјанмар да одобри приступ хуманитарним тимовима, обезбеди повратак свих избеглица и призна држављанство Рохинџама, усвојена је ове недеље у Уједињеним нацијама. Међутим, осам држава су гласале против, а међу њима и два велика играча, Русија и Кина.
Више од 650.000 Рохинџи, припадника исламске мањине, избегло је из махом будистичког Мјанмара од августа, када су почеле војне операције у држави Ракајн. Прогону је претходио талас терористичких напада муслимана на војне и полицијске станице, када је у исто време нападнуто око 30 испостава. Званични став власти Мјанмара је да желе да искорене милитанте Рохинџи, али УН тврди да је насиље достигло ниво етничког чишћења.
Генерална скупштина Уједињених нација тако је усвојила резолуцију коју је поднела Организација исламске сарадње, резултатом 122 за, 10 против, уз 24 уздржана. Међу онима који су стали уз Мјанмар нашле су се Кина, Русија, Камбоџа, Лаос, Филипини, БелСлога Кине и Индије
Иако два азијска гиганта, Кина и Индија, имају низ несугласица, када је у питању Мјанмар њихов став је једногласан. Обе државе подржавају лидере Мјанмара, за разлику од западних и исламских земаља које траже да се заустави прогон Рохинџи.
То не чуди, с обзиром да обе државе снажно улажу управо у државу Ракајн, за коју Рохинџе тврде да је њихова постојбина.орусија, Сирија и Зимбабве, пренео је британски „Гардијан“.Са једне стране, Мјанмар је једини излаз Индија на југоисток Азије, док је са друге Њу Делхи решен да спречи егзодус џихадиста на своју територију.
Како преноси „Саут Чајна Морнинг Пост“, индијски обавештајци прикупили су информације о јачању веза муџахедина из Индије и Бангладеша са Аракан Рохинџа ослободилачком армијом АРСА, које све наводно подржава пакистанска Лашкар-е-Таиба, коју Њу Делхи сматра одговорном за напад у Мумбају 2008. године. Уз то, Индија прети да протера око 40.000 Рохинџи миграната, који су илегално ушли у земљу.
И Кина и Индија имају велике инфраструктурне пројекте у Ракајну.
Њу Делхи је финансирао пројекат Каладан, који треба да обезбеди везу река на северу са морем на југу, док је Кина уложила новац у луку која ће бити главна тачка Пекинга за увоз нафте и гаса и транспорт ка Кини.Због ових великих пројеката ни једној ни другој сили не одговора изливање терористичке кризе која би дестабилизовала регион.
Руски војни савезник
Званични став Москве такође сматра питање Рохинџи унутрашњим проблемом Мјанмара, због чега се и противи интервенцији Запада.
Две државе следеће године ће обележити 70. година сарадње, која се махом заснивала на војној координацији. Као и у случају Индије, и Русији је Мјанмар битан због излаза на југоисток Азије.Њихови односи су се учврстили током изолације Мјанмара током 1980-их година коју је спроводио Запад. Током 1980-их и 1990-их година, хиљаде студената и званичника путовало је у Москву на студије и обуке.
Иако Русија нема велике пројекте у Мјанмару, њени будући интереси по питању извоза гаса и нафте би знатно могли да се увећају управо преко ове државе. Само током 2016. године Русија је обезбедила више од 300 школарина за студенте из Мјанмара.
Односе са Москвом је знатно покварила администрације Барака Обаме, који је дао велики значај овом региону током чије владавине је Мјанмар направио заокрет ка демократији. Ипак, сарадња се и даље наставља, а како је известио „ТАСС“, 7. децембра војна флота Русије из Пацифичке флоте усидрила се у Мјанмару, где је у незваничној посети боравила три дана.
Нуклеарни савезник Северне Кореје
Главни разлог Обамине политике био је покушај да се Мјанмар одвоји од Северне Кореје, иначе једног од највећих савезника у покушају да се умањи нуклеарни развој Пјонгјанга, пише „Стреит тајмс“. У мају 2011. године, америчка морнарица пресрела је севернокорејски брод који је носио ракетну технологију ка Мјанмару.
Везе са Северном Корејом брзо су неутралисане, а нуклеарна сарадња заустављена, након чега су се стабилизовали односи САД и Мјанмара.
Трампова администрација још није јасно изнела своју политику ка овој држави, иако је Вашингтон јасно за решавање проблема Рохинџа.
Д.К/ Блиц
https://www.theguardian.com
http://www.scmp.com/week-asia/geopolitics