Све очи међународне јавности биће упрте у Русију средином марта, када ће бити одржани председнички избори. У светлу многобројних оптужби које долазе из Америке о томе да се Русија мешала у тамошње изборе, остаје да се види како ће они проћи у Русији.
Укупно је до сада своје кандидатуре предала 31 особа, иако то не значи да ће све оне бити и прихваћене, баш као што је случај са Алексејем Наваљним, лидером опозиционе „Партије прогреса“, будући да му је Централна изборна комисија (ЦИК) забранила да се кандидује, јер је у у више наврата осуђиван за кривично дело, а и тренутно издржава условну казну.
Тим поводом се истог часа огласио Стејт департмент који је одлуку руског ЦИК-а оценио као престрогу, па је одмах затим „изражена и забринутост“ да руске власти не дозвољавају новинарима, активистима цивилног друштва и опозиционарима да износе независно мишљење.
Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова подсетила је на америчке тврдње да се Русија мешала у њихове изборе и тај коментар је назвала директним мешање у изборе једне суверене земље, оценивши да то неће бити и једина изјава таквог типа.
Какве су шансе Путину, а какве опозицији?
Поред већ афирмисаних политичких фигура као што су досадашњи председник Владимир Путин, челник ЛДПР-а Владимир Жириновски, лидер партије „Јаблоко“ Григориј Јавлински, али и Ксенија Собчак, новинарка и познато ТВ лице за коју тврде да је „жена која ће изаћи Путину на црту“, међу кандидатима има и изненађења попут представника Комунистичке партије (КПРФ) Павела Грудињина, локалног милионера за кога се говори и да је „краљ јагода“, кога је партија изабрала уместо свог дугогодишњег лидера Генадија Зјуганова.
Алексеј Мартинов, политиколог и члан Међународног стручног центра за изборе, тврди да скоро нико не сумња да ће Владимир Путин победити на изборима, као и да су зато ти избори својеврсни референдум на којем ће бирачи изразити поверење или неповерење актуелном председнику. Али то, како каже, не значи да Путин уопште нема конкуренцију, већ напротив — десетине политичара, новинара, предузетника планирају да се кандидују за председника земље.
Притом, Путин, који ће овог пута ићи као самостални кандидат, и даље ужива статус националног лидера и већина грађана подржава политику која подразумева враћање статуса велесиле Русији, што су показале многобројне анкете. Међутим, посао још није завршен и треба створити све услове како би тај политички правац био настављен и после 2024. године, без обзира на то ко ће тада доћи на власт.
Када је реч о томе ко ће заузети друго или треће место, Мартинов констатује да избори нису олимпијске игре, стога, то није ни толико важно, иако се много говори о Павлу Грудињину, кандидату из редова комуниста, који није члан те странке, а једино што га повезује са комунистима, како кроз осмех објашњава, јесте назив совхоза „Лењин“, чији је он директор.
Штавише, наводи Мартинов, кандидатура Грудињина, за кога се шушка да је своје милионе зарадио не баш транспарентном препродајом турских јагода, говори о озбиљној кризи у Комунистичкој партији, најстаријој и другој по моћи у Русији, која без обзира на то није успела да пронађе кандидата међу сопственим члановима.
Када је реч о новинарки Ксенији Собчак, наш саговорник није сигуран да ће она сакупити довољан број потписа неопходних за регистрацију, а чак и да успе, не верује да ће добити више од два одсто гласова.
Као пример Мартинов подсећа и да се слична ствар догодила 2000. године, када је бизнисмен Умар Џабраилов ангажовао најбоље стручњаке за изборе, те се кандидовао за председника, а одмах следећи дан, након што су објављени резултати, широм Москве осванули су билборди на којима је писало кратко и јасно: „0,01. Хвала. Умар“.
„Било како било, још је прерано доносити било какве процене, јер процес регистрације кандидата још траје“, закључује.
Транспарентност избора — дођите и уверите се
Председнички избори 2012. године су у модерној руској историји били транспарентни без преседана — камере су биле уграђене на скоро свим биралиштима широм земље, а грађани су имали могућност да у „онлајн“ прате режиму све што се догађало на сваком гласачком месту широм земље.
Самим тим, у светлу свих дешавања на геополитичком плану, укључујући и медијски рат између Русије и Запада, очекује се да ће транспарентност наредних председничких избора бити на још вишем нивоу. Штавише, руски ЦИК саопштио је да ће сарадња са ОЕБС-ом на наредним изборима бити драстично шира, него што је то до сада био случај, с обзиром да Русија, како је истакнуто са више страна, ништа не жели да скрива.
Једна од додатних мера је и одлука Државне думе да се укину специјалне дозволе које су омогућавале грађанима Русије да гласају на било којем биралишту широм земље уместо на оном на којем су пријављени. Та дозвола је, наиме, издавана из разних разлога, на пример онима који су у време избора боравили у удаљеним крајевима Русије због посла.
Мартинов оцењује да је та одлука добра ствар, јер је током ранијих избора та „рупа у систему“ често била коришћена за манипулације. Поред тога, додаје он, на предстојећим изборима ће и систем бити упрошћен с обзиром да је оформљена и јединствена база података о свим бирачима, што, како истиче саговорник Спутњика, максимално олакшава процес евиденције гласача.
Али исто тако је важно истаћи и да Русија не ради све то због страног фактора и примедби на рачун „непоштених избора“, него због себе, због грађана, како би било повећано поверење становника према организаторима и учесницима избора, објашњава Мартинов.
„Међутим, судећи према досадашњим изјавама западних политичара, ништа од тога неће бити довољно да избори у очима тамошње јавности буду оцењени као поштени“, закључује он.
https://rs.sputniknews.com