Посета председника Вучића Руској Федерацији добила је велику пажњу у нашим, руским али и регионалним медијима. То је била прворазредна вест и у Хрватској, БиХ, Македонији, Бугарској и бројним другим земљама. Ствар је како у форми тако и суштини.
Сада ћемо се позабавити првим.
Вучић је примљен на начин како руски протокол предвиђа за лидере прворазредних земаља.
Колико год да се прича о равноправности међу државама, по протоколу видимо да се стварност разликује од теорије. Као и у неким старијим временима ту постоји рангирање држава. Сви ми то добро знамо, али кроз протокол добијамо и јасну потврду од стране битних држава.
Данас интернационална реч „протокол“ потиче од средњовековног француског термина за документ – protocolle. Већ из те чињенице је много тога јасно када је у питању модерно пренесено значење поменуте речи. Ради се о нечему што је строго, крајње формално, утврђено. А то је поступак понашања у одређеној ситуацији.
Све државе имају протоколе за разне ситуације па и протоколе пријема страних државника. Они су, по правилу, асиметрични тј. прилагођени значају госта и државе.
Код мањих држава све може да буде релативно блаже али велике силе имају традиционално утемељен однос према протоколу. Ту се одмах зна ко је ко. Из тог угла се ваља осврнути на посету Вучића Москви.
Он је тамо примљен на начин као да се ради о лидеру велике силе као што је Француска.
Свакако Србија је близак пријатељ и партнер Русије из чега произлази и формалан третман према нашим званичницима који превазилази нашу величину и значај. Међутим, до сада није било таквог пријема као што је био протекли.
То, као и учестали сусрети као да смо земља из непосредног руског окружења укључена у систем војних, економских и политичких савеза које гради Кремљ а не држава на ЕУ путу, много говори о личном односу Вучића и Путина. Он је прворазредан.
Изграђено је велико поверење а Вучић ужива и велики престиж у руском друштву. То се може закључити и по извештавању штампаних и електронским медија поводом његове посете. О томе како се Срби односе према Путину не треба ни говорити.
Лични односи су, без претеривања, ако не темељ, онда свакако значајан модификатор пословних и других веза. Како у позитивном тако и негативном смеру. То важи и за државе.
Стога, за Србију је од огромног значаја то што се њен председник позиционирао изванредно у Москви. И у руској јавности, и у Кремљу.
Традиционални и интересно засновани односи између наших земља тако добијају додатан подстрек!
Извор: РТВ (Љубинка Весковић)