У Кијеву је првог дана јануара одржана „Поворка бакљи“ у част 109. годишњице од рођења Степана Бандере, лидера украјинских националиста. Медији су јавили да је у поворци учествовало око хиљаду људи, што је значајно мање него претходних година.
То што је Нова година за око хиљаду житеља Кијева и још неколико хиљада Украјинаца по читавој земљи почела шетњом, не би било чудно да се они нису окупили поводом обележавања рођендана Степана Бандере (1909-1959), покојног лидера Организације украјинских националиста, чији је главни циљ била борба за независност Украјине.
Бандера је у историји остао познат и као један од главних иницијатора стварања Украјинске побуњеничке армије (УПА). Пошто су следбеници те организације активни и данас, важно је истаћи да је одлуком Врховног суда РФ од 2014. године она проглашена за екстремистичку и забрањена на територији Русије.
Светлана Калмикина, руска новинарка и колумниста, за Спутњик каже да, према њеном мишљењу, за та окупљања не би требало да буде ни разумевања ни објашњења:
„Из године у годину се по Украјини често организују шетње са бакљама које имају за циљ подршку некој историјској личности или дешавању које носи екстремно националистички карактер. У Европи врло добро знају која је порука тих шетњи, нема ту недоумица поводом могућег, такорећи ’неправилног тумачења‘ симболике. Одавно су у целом свету присталице таквих идеологија осуђене због кривичног карактера и благо речено непријатељске идеологије.“
Као организатори овогодишње шетње наводе се Украјинска унија „Слобода“ и „Национални корпус“. Наравно, незаобилазна у таквим ситуацијама је Украјинска асоцијација радикалних националистичких организација „Десни сектор“, која је, такође на основу одлуке Врховног суда, забрањена на територији РФ.
Није тајна да су годинама на мети Украјинске побуњеничке армије били и грађани Пољске. Зато не чуди то што је 2016. године Сејм Пољске, односно Доњи дом Парламента прогласио 11. јул за Дан сећања на жртве геноцида који су извели украјински националисти против становника Пољске у периоду од 1943. до 1945. године. У одговарајућој резолуцији се наводи да су у „масакру у Волињу, осим Пољака, погинули и Јевреји, Јермени, Чеси и представници других националних мањина, као и Украјинци, који су покушавали да помогну жртвама“.
У Пољској су због свега наведеног више пута званично изјављивали да Варшава неће подржати улазак Украјине у ЕУ, све док се Кијев званично не одрекне величања лика и дела Степана Бандере. Зато је сада више него чудно то што и ЕУ и Варшава ћуте, сматра Светлана Калмикина.
„Не разумем зашто европске власти тако мирно посматрају и уопште не реагују на те шетње. Да ли мисле да су то такозване ’дечје болести‘ које ће Украјина прерасти и да се то више неће дешавати? И вероватно се надају да се такви потези неће лако прелити на неке друге државе у окружењу? Мислим да је таква реакције Европе или наивна или неодговорна. Не би се смеле затварати очи пред оваквим дешавањима, јер она су потенцијално веома опасна.“
Шетњу у Кијеву је ове године надгледало 1.300 полицајаца и 730 припадника оружаних снага. Почетак године је обележило укупно 57 масовних окупљања националиста у 21 региону Украјине. Процењује се да је широм земље у шетњама учествовало око 6.500 људи. Осим већ традиционалних окупљања на западу земље, интересантно је да су се ове године националисти окупили и у неким деловима Доњецке области. Наша саговорница истиче да је овогодишњу шетњу у Кијеву у односу на претходне године обележио релативно мали број окупљених националиста.
„Интересантно је да је ове године било присутно најмање присталица Бандере до сада, према информацијама агенција свега око 1.000 њих. Претходних година се дешавало да их буде и до 10.000. Буквално река бандероваца је ’текла‘ улицама Кијева. Дозволите да будем иронична, па да се запитам да ли су неки заузети протестима на Мајдану против Порошенка, те нису могли да буду у колони заједно са онима који подржавају екстремни национализам.“
Требало би поменути и реакцију премијера Крима Сергеја Аксјонова, који је на свом профилу на Фејсбуку позвао међународну заједницу да осуди деловање бандероваца и уопште украјинску националистичку идеологију.
Аксјонов је у коментару истакао да је индикативно то што већина оних који шетају преко лица носе повезе. Како је објаснио кримски премијер, „они знају да их убедљива већина становника Украјине не подржава и да ће без обзира на то што крију лице морати ускоро да одговарају за учињено“.
https://rs.sputniknews.com