Последња два месеца 2017-те протекла су у Донбасу у очекивању могућег великог рата. Четири дана пре Нове године је председник Доњецке Републике Александар Захарченко оценио да Украјинска армија може започети офанзиву великих размера кроз две-три недеље.
Захарченкова процена се заснивала на обавештајно-извиђачким подацима о концентрацији украјинских трупа и ратне технике на линијама раздвајања и о постављању пољских болница у позадини. Јер, такве војне болнице „ничу“ управо две недеље уочи војних операција.
Војни врх Доњецке Републике ипак не плаши превише могућност да Украјинци „крену“. Захарченко је изјавио да ће напад бити не просто успешно одбијен, него и да ће јединице корпуса ДНР противника одбацити до граница бише Доњецке области.
Као што се зна, ДНР тренутно контролише тек нешто више од трећине тог простора. Зато и јесте питање: са ослонцем на које ресурсе ће ДНР за две трећине увећати своју територију?
У Доњецку се већ производи оружје. Не само пиштољи, аутомати и снајперске пушке, него и недириговане ракете велике разорне снаге које уништавају све живо на великим површинама.
Биће да је Захарченко управо ово имао на уму када је изјавио да Доњецка Република располаже наоружањем способним да осујети сваки напад Украјинске армије.
Овоме треба додати и речи Владимира Путина о војно-милицијским структурама двеју донбаских република које су у стању да одбију сваку спољну агресију.
Могуће је да ово треба схватити као гарантовање помоћи коју ће Русија пружити донбаским државним творевинама у случају напада са стране Украјине.
Очекује се да ће Кијев покушати да уочи избора председника Русије подрије репутацију главног кандидата. Лешевима Руса, уз пропаганду да су изгинули зато што их је Русија оставила на цедилу.
За то ће бити довољно да украјинска артиљерија почне да туче градове и насеља Донбаса уз линије раздвајања. Опозиција и Европа ће у тим тренуцима глумити главне заштитнике донбаских Руса и оптуживати Путина да им није помогао.
Ово се може спречити само ако (Москва) буде бржа у вучењу потеза.
Зато претпостављам да ће у јануару или фебруару бити предузете неке мере које ће Петру Порошенку јасно ставити до знања да му је најпаметније да и не покушава да своје успехе у убијању сопствених грађана подиже до нивоа геноцида.
Андреј БАБИЦКИЈ,
Факти