Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије каже да Српска православна црква не може да промени своје ставове и одрекне се Косова, јер би се тиме морала одрећи сама себе.
„То апсолутно не долази у обзир“, рекао је митрополит у интервјуу за Агенцију Анадолија.
Истакао је да је Пећка патријаршија средиште српске Цркве, вековно.
„Сада коме оно припада? А, коме је припадало кроз векове? То је несхватљиво. Ја сам иначе егзарх трона Пећког. Још 1750. та титула је дата црногорском митрополиту Василију Петровићу који је сахрањен у Петрограду (Ст. Петерсбоургу). На његовом гробу и сада пише да је митрополит црногорски и егзарх трона Пећког. Тако да Црква, што се тога тиче, не може апсолутно променити став о Косову и нема говора да ће тога бити“, наводи митрополит Амфилохије.
Оно што се догодило на Косову, што се догађа и сада, а као што је било и са осталим деловима бивше Југлославије, је, каже, једна трагедија.
„Посебно питање Косова. То је једна од несрећа за све оне који живимо около сада и посебно за оне који живе на Косову. То се види. Та несрећа је започела поодавно, а нарочито је кренула да се манифестује током италијанске окупације 1941. године, када је било протерано више од 100.000 православних Срба с Косова. Па онда редом то протеривање је ишло“, рекао је митрополит.
Треба, каже, прочитати о томе Патријарх Павла, који је тамо био 34 године епископ и сваке године је подносио извештај Сабору, с мудрошћу и поштовањем према свима и власти која је тада била, али говорио је реално шта се догађа.
„Тамо 700 села, која су била насељена православним, српским живљем, сада нема нити једног уха православног. Не може то имати божијег благослова за било кога. Да не говоримо и о нашој браћи Албанцима који су тамо. Није то ни за њих срећа“, тврди митрополит Амфилохије.
Пре свега, тамо је, на Косову, каже, незапослено 60 посто особа и то је најгора незапосленост, како истиче, у бившим југословенским државицама и покрајинама.
„То је једно, а друго то је народ патријахални, који је без обзира да ли су остали хришћани или су постали муслимани, ипак сачували једну патријахалност. А, сада тамо влада проституција, живи се од дроге. На шта је сведен тај народ и каква је будућност?!“, запито је митрополит.
То је, истиче, исти онај проблем који смо поменули те такозване европске вједности које разарају, како се сада то догађа и бомбама, тако да кажемо бомбардовањем.
“ Не може се на том насиљу градити будућност. Та група људи који су створили ово садашње Косово нису то, нека ми опросте и они и сви други, прави и честити Албанци Косова. Ја знам њих на десетине таквих који су и убијени зато што нису прихватали тај и такав метод и пут стварања своје државе. И сами су угрожени и морално и духовно, као народ, а у исто вријеме то је рађено на злочину с људима, с народом с којима живе вијековима, са којима су упућени једни на друге. На тим злочинима градити будућност своје ђеце није то добро“, реакао је и додао:
„То је, помињали смо и несрећног Анту Павелића, ти злочини у име народа, Цркве, који су изврешни у Другом светском рату не може Хрватска, односно ако на томе гради своју будућност онда је то тужна и јадна будућност“.
А, исто је, сматра, и случај и с овим стањем које сада имамо на Косову. Не може се, тврди, на томе градити ничија будућност.
„То није човечна будућност, није будућност нити једног народа. А, тамо има хлеба и земље. И тамо се умањује наталитет и код Албанаца на Косову. То су плодови. Сада је борба хоће ли бити у УНЕСЦО-у или неће бити, односно где ће бити. Када разараш своје основе, своје биће без обзира где си и како си нема ту вајде ни среће“, оцењује митрополит Амфилохије.
Сматра да би, пре свега, било најсветије да се помере границе између човјчности и нечовечности у нама.
„Морамо их померити. Не смемо на нечовечности, на злочину градити и правити било какве границе. Патријарх Павле је и сам говорио против и велике Србије и мале Србије, ако се гради и на једном злочину. Граница која се прави на злочину она нема будућност. Уосталом ми овде на Балкану колико смо пута мењали и мењамо те границе. Тако, границе овде нису никада биле нека света прича, али битно је да искуство ове трагедије и јучерашње и данашње, да нас упути да имају неке вредности које су важније од граница“, навео је митрополит.
Да нас, каже, упути на Божје границе међу нама, а то су границе међу браћом и да браћа без обзира коју вјеру исповедају и како богослуже и у којим границама се налазе да схватимо да смо ми призвани да будемо један народ, Божији народ“, поручио је митрополит Амфилохије.