Демократски фронт реаговао је на потезе РТЦГ у вријеме божићних празника, наводећи да је реч о тоталном преузимању контроле Јавног сервиса од стране Демократске партије социјалиста.
Како се наводи у реаговању које потписује портпарол НСД-а, Марко Ковачевић, најрадоснији хришћански празник је на програму Јавног сервиса омаловажен пуштањем непримереног телевизијског садржаја.
Саопштење преносимо у целости:
Празничне дане уредништво РТЦГ, посебно њиховог портала, искористило је да одигра неколико потеза за које знају да ће се сигурно допасти самом врху ДПС-а, рачунајући да ће тако показати недвосмислену спремност да служе интересима владајуће странке и сачувати своје позиције спречавајући смјене које су од стране ДПС-а, у циљу преузимања тоталне контроле над Јавним сервисом, најављиване.
Са тим циљем су прво кренули са омаловажавањем најрадоснијег хришћанског празника Божића, у сусрет којем су пуштали погрдне и непримјерене телевизијске садржаје о Исусу Христу.
Потом су наставили да то раде тако што су дали у овим данима више медијског простора и трудили се да дају више на значају неканонској организацији која себе погрешно назива црквом и њеном главном представнику, рашчињеном православном свештенику, Мирашу Дедеићу, него канонској православној цркви у Црној Гори, у оквиру које Божићне празнике слави апсолутна већина грађана Црне Горе, и њеном Митрополиту Амфилохију и Епископу Јоаникију. Док су Митрополију црногорско-приморску ставили у медијски подређен положај на РТЦГ, традиционално налагање Бадњака на територији Епархије будимљанско-никшићке, није завриједило ни један једини секунд на Јавном сервису, док је невладина организација која себе зове црквом добила огроман простор на истом и ако је свака сеоска црква у Епархији будимљанско-никшићкој имала више вјерника који су тај дан налагали бадњаке него ова парацрквена организација укупно у Црној Гори а да не помињемо Никшић, Беране и друга мјеста на којима је хиљаде и хиљаде људи упражњавало ову лијепу православну традицију код нас.
Шлаг на торти, другог дана Божића био је својеврсни ,,Јудин пољубац’’ Црној Гори, у виду интервјуа порталу РТЦГ, од стране извјесне Јелене Милић, персоне која је у јавном простору препозната по љубави према сребрењацима, због којих је спремна да буде услужна до краја онима који јој сребрењаке уредно обезбјеђују. Наравно, читав интервју се своди на повик издајника: Држите издајнике! Таргетирање ДФ-а и Русије овој госпођи, послужило је само да би за Божићне празнике пожељела већи утицај САД-а на унутрашње догађаје у Црној Гори и на Балкану. Зар то није дивно? Прокламовањем фиктивног мијешања Русије у унутрашње процесе у Црној Гори они желе да оправдају стварни утицај и моћ креирања наших унутрашњих прилика који САД већ имају, првенствено преко своје амбасаде у Подгорици. Сваку појаву несервилне и државничке политике овакве, среброљубиве особе, желе на сваки начин да делегитимишу, покушавајући да наметну грађанима Црне Горе ,,рајински менталитет’’ као једини исправан. Због тога је поред Русије, чије је оптуживање само повод за снажнији утицај САД-а у Црној Гори, Демократски фронт, као државничка организација, најснажније нападнут од стране предсједнице Центра за евроатланске студије. Прије свега због тога што се залаже за очување добрих односа са провјереним историјским пријатељима и вођење и унутрашње и спољашње политике без сервилног односа према било којој великој сили или некој другој страној држави. Имамо у овом интервјуу и ,,бриљантну’’ тврдњу како се кроз монтирани судски процес који се води против лидера ДФ-а доказује руска упетљаност у све то иако у самом процесу нисмо имали нити једног свједока из Русије ни са једне стране док свједоке из САД-а имамо на страни тужилаштва што јасно указује на то ко се заиста упетљавао у те процесе. Небулозна изјава, да је кроз процес учлањења у НАТО Црна Гора прошла без пропаганде а са опструкцијама Русије и подршком грађана коју је Милић неком чудном алхемијом претворила у подршку од 70%, посебно вријеђа грађане Црне Горе који, већински против учлањења, нису добили прилику да се о чланству у НАТО пакту уопште изјасне. Дакле Милићка нам честита не празнике већ активну опструкцију воље наших грађана коју спроводи власт у Црној Гори са својим спољашњим сарадницима. Наравно на њеном удару је и читав српски народ, посебно Срби у Црној Гори, очигледно криви само зато што се усуђују да кажу да постоје. Негира се угроженост српског народа а Црна Гора се проглашава демократском земљом иако имамо врло знаковиту чињеницу да српски језик који је матерњи већини грађана не може да буде службени.
На самом крају, соломонско решење свих проблема у Црној Гори и региону је ,,веће америчко присуство’’. Милићка каже како не би жељела да га доводи или заговара пријетњом да ће се Босна распасти и слично. Какав објективни посматрач ситуације који не би желио да доводи или заговара веће америчко присуство у региону пријетњама, али ето ако буде потребно може и да запријети. Ових дана свако под руку носи своје дрво живота, неко бадњак који симболизује рађање а неко Јудино дрво или ,,веће америчко присуство’’.