Некадашњи председник Хрватске Стјепан Месић изјавио је данас да је за етничко чишћење у Босни и Херцеговини најодговорнији Венс-Овенов план и да пред Хашким трибуналом није сведочио ништа лично о генералу Слободану Праљку који је извршио самоубиство у хашкој судници.
„За етничко чишћење БиХ најодговорнији је Венс-Овенов план, јер је предвиђао просторе за Хрвате, Бошњаке и Србе, па је од тог плана наступило најжешће етничко чишћење“, рекао је Месић у емисији „Недељом у 2“ на ХРТ, преноси Хина.
Упитан да ли је Хрватска учествовала у удруженом злочиначком подухвату у БиХ, како стоји у хашкој пресуди, Месић је рекао да Хрватски сабор никада није донео одлуку да војска пређе хрватску границу.
На опаску да је у БиХ било више хрватских бригада, одговорио је водитељу да то мора да пита „оне који су такву одлуку донели“, додавши да је он није донео.
Навео је да га због сведочења у Хагу нападају „они који су покушавали сакрити истину“ и да би било добро да се „прикаже“ шта је говорио у судници.
„Као сведок, у Хагу сам говорио оно што знам, говорио сам истину“, рекао је Месић.
Он је додао да сматра да је Трибунал у Хагу одиграо позитивну улогу, а као негативну страну издвојио је то што му је било потребно „дуго време“ за доношење одлука.
На питање да ли је први председник независне Хрватске Фрањо Туђман одговоран за хрватско-бошњачки сукоб током рата у БиХ, Месић је рекао да се на Туђманову улогу не може гледати једнострано.
Рекао је да је „на почетку Хрватска помагала одбрану БиХ“, али да је после Венс-Овеновог плана та политика промењена, па је, иако је првобитно „била позитивна“, њему постала неприхватљива.
„Да је била прихватљива, ја бих остао уз Туђмана“, рекао је Месић, који се с првим хрватским председником разишао средином 1994. године.
За данашње стање у Хрватској Месић је рекао да се „догађа једна пошаст“, да се мења историја и да је за то криво образовање, јер се „младим људима нуде фалсификати историје“.
Оценио је да „усташизација не да Хрватској да дише“ и да у Католичкој цркви у Хрватској постоје „чисти фашисоиди“.
Тврдње да је сарађивао с комунистичком тајном полицијом, Удбом, Месић је назвао „ноторним бесмислицама“.
Упитан да ли је бивши председник Хрватског сабора Владимир Шекс својевремено сарађивао с Удбом, казао је да за то „постоје сумње“.
За односе Хрватске са Словенијом и питање арбитраже око границе окривио је хрватску дипломатију, наводећи да она није урадила посао како треба.
„Састанак Церар – Пленковић је тотални промашај. То нема смисла. Они се нађу јавно и ни један не жели да попусти. Требало је да се негде далеко од јавности састану опуномоћеници једне и друге стране“, сматра Месић.
Наводи да је проблем рибарења у Пиранском заливу, односно Савудријској ували, требало решавати парцијално.
„Хрватска је објективно боље прошла. Требало је то друкчије направити, али Словенци су пред изборима и имају неке друге интересе“, сматра Месић.
Упитан да ли Пленковић може да контролише радикалну струју ХДЗ, Месић каже да актуелни премијер не спада у људе који су стварали ХДЗ, да нема ту снагу у структури владајуће странке, те да га је за вођу изабрао „мислећи део ХДЗ“.
У критичком осврту на Католичку цркву, Месић каже да она има негативну улогу у друштву.
„Имају радикала и клерофашиста у својим редовима. Нису се оградили ни од оног вероучитеља који позива на клање, нису се осврнули ни на знакове са словом ‘U’ и крижем унутар њега. То су били крижари, након 2. св. рата, негде су се звали шкрипарима јер су очекивали сукоб истока и запада“, казао је Месић.
За актуелну председницу Колинду Грабар Китаровић каже да се уживела у улогу због сукоба са премијером Андрејем Пленковићем, те да њено сељење кабинета и ношење заставе подсећа на Титову штафету.
Занима га, каже, докле ће то трајати, будући да „политика није естрада“ и да „популизам не може бити политички изражај“.
Месић је у емисији ХРТ „Недељом у 2“ на питање аутора Александра Станковића како Китаровић користи овлашћења, подсетио да је похвалио када је ишла у посету руском председнику Владимиру Путину, али је додао да му је сметало када је послала војску на границу с Русијом.
„Кад је мене Буш питао да шаљем војску у Ирак, ја нисам хтео“, рекао је Месић и додао да нема користи од сврставања с политиком Мађарске и Пољске, јер су то државе које ЕУ превише критикује.