Догодило се очекивано: румунски Мађари су затражили територијалну аутономију. Три њихове главне политичке партије – Демократски савез Мађара Румуније, Грађанска мађарска партија и Народна мађарска партија Трансилваније – заједничком политичком изјавом, коју су потписали њихови лидери у Клужу (Напоку) затражили су територијалну аутономију за Секеље. А за сународнике у области Парциум, која је северно и западно од Трансилваније, захтевају „посебни статус“.
Секељи, или Секлери, су Мађарима блиска национална мањина у Трансилванији. Живе у окрузима Ковасна, Харгита и Муреш. Одавно траже аутономију, али су румунске власти те захтеве све досад проглашавале за сепаратистичке и сецесионистичке.
Трансилванија је све до 1918-те била саставни део Аустро-Угарске империје. Данас у Румунији има око 1,3 милиона Мађара који чине 6,5 одсто њеног становништва.
Мађарски лидери траже регионалну аутономију за Мађаре Секеља, односно – административну аутономију у насељима са већинским мађарским становништвом, а културну аутономију за све Мађаре Румуније“.
У заједничкој изјави три партије се додано наглашава и прецизира:
„Сматрамо да територијална аутономија секељске покрајине мора бити конкретизована у форми аутономног региона у његовим историјским границама. Његов руководећи орган мора имати регионална законодавна и извршна овлашћења у областима образовања, културе, информација, економије и функционисања административног апарата. Мађарски језик по статусу мора бити изједначен са румунским“.
Лидер у Румунији владајуће Социјалдемократске партије – Ливиу Драгнеа – изјавио је да је тражење територијалне аутономије за Секељ „неуставно и неприхватљиво“:
„То питање уопште не подлеже разматрању!“
Факти