Чланови Конгреса из Демкратске странке затражили су у среду од администрације председника Доналда Трампа да страно мешање у изборе третира као националну кризу, да формира агенцију за координисање одговора и успостави нову врсту санкција за брзо кажњавање одговорних.
Демократе у сенатском Спољнополитичком одбору објавиле су извештај од 206 страна, заснован на истраживању и консултацијама са страним владама које су биле мета Кремља, у којем се износе детаљи руских напора у последње готово двије деценије да утиче на изборе у Европи, а Трамп критикује зато што није урадио довољно да реши тај пробем.
“Ни један амерички председник није тако јасно игнорисао тако озбиљну и све већу претњу по америчку националну безбедност“, рекао је највише рангирани демократа у одбору Бен Кардин и додао да ће руско мешање, ако се не предузме акција, пореметири америчке изборе и 2020. године.
У извештају, који су припремили демократски сарадници у Спољнополитичком одбору, Русија се оптужује за извођење дуготрајног напада на демократију у земљи и иностранству.
“Путинов режим развио је импресивне инструмента за вршење утицаја у иностранству и одлучан је да употреби сва могућа средства да подрије демократске институције и трансатлантске савезе“, наводи се у извјештају.
Додаје се да се Путинов „асиметрични арсенал“ креће од конвенционалних војних напада, убистава, кампање ширења дезинформација и сајбер напада у Украјини до планирања државног удара у Црној Гори и дезинформација и сајбер напада у Њемачкој, Француској, Британији и другим земљама.
Председавајући одбора, републикански сенатор Боб Коркер, није званично одобрио извештај, али није ни оспорио његове закључке.
У извештају се наводе и кораци које су европске земље предузеле да се супроставе руском утицају, и појединачно и у оквиру организација као што су НАТО и Европска унија, и оцењује да Сједињене Државе далеко заостају у том погледу.
„Председник би одмах требало да објави да је америчка политика да се спрече сви облици хибридних претњи Кремља против Сједињених Држава и широм света. Председник би такође требало да Конгресу представи свеобухватну националну стратегију за супростављање тим озбиљним претњама по националну безбедност“, истиче се у извештају.
Закључци су објављени годину након што су америчке обавјештајне агенције утврдиле да се Русија мешала у предизборну кампању у корист Трампа, тада републиканског кандидата, а да би подрила демократску кандидаткињу Хилари Клинтон.
Москва је демантовала те оптужбе, док је Трамп више пута истакао да његов изборни штаб није био у дослуху са Москвом.
У извештају се износи више од 30 препорука за спречавање даљег мешања у изборе у Европи, Сједињеним Државама и другим земљама.
Међу препорукама у извјештају су и изградња демократских институција у земљама најподложнијим мијешању у изборе и формирање организације сличне Националном центру за борбу против тероризма која би координисала амерички одговор на такво мијешање.
Такође се од Вашингтона и његових савезника тражи да замрзну “прљави новац” Кремља и да објаве било које обавештајне податке о имовини руског председника Владимира Путина у иностранству.
„Релевантни одбори у Конгресу, као и извршна грана, требало би такође додатно да испитају корупцију и прање новца од стране руске владе”, наводи се у извештају.
Објављивање извештаја поклопило се са све дубљим поделама између републиканаца, који контролишу Конгрес, и демократа у погледу конгресних истрага мешања Русије у изборе.
Поједини републикански чланови Конгреса доводе у питање те истраге, као и ону који води специјални тужилац Роберт Малер.
У извештају су, као примери руског мешања, између осталог наводе и Црна Гора и Србија.
Оцјењује се да је штетни утицај Русије, дуго присутан у Црној Гори, интензивиран 2016. године да би се омели напори земље да постане чланица НАТО-а.
„Обновљени фокус на Црној Гори, који је обухватао пропаганду, подршку невладиним организацијама и политичким странкама, кулминирао је наводним руским напором да збаци владу после парламентарних избора 2016. године. Иако се Русија снажно противила жељи Црне Горе да се придружи НАТО-у, није прибегла конвенционалним војним тактикама кориштеним у Украјини и Грузији, већ се уместо тога ослонила на хибридну комбинацију ширења дезинформације и претњи употребом силе да би послала исту поруку да је интеграција са западом неприхватљива“, истиче се у извештају.
Наводи се да је претња силом дошла у виду „наводне завере за извођење државног удара, сковане средином 2016. године“, у којој су учествовали бивши руски обавештајни агенти и српски националисти, а чији циљ је био да се поремете планови Црне Горе да се придружи НАТО-у.
“Међутим покушај државног удара није био посебни догађај, већ је представљао кулминацију истрајне пропаганде и кампање мешања да се црногорски народ убеди да буде против чланства у НАТО-у. Након што је Црна Гора објавила намеру да се придружи Алијанси, руска влада се томе оштро успротивила у нади да ће утицати на јавно мњење”, наводе истражитељи Сената.
Истиче се да је, убрзо након што је Црна Гора саопштила да намерава да се придружи НАТО-у, Русија покренула пропагандну кампању, “која је обухватала подршку проруским политичким странкама и охрабривање невладиних организација које су против НАТО-а”.
“Демократски фронт, за који се верује да је примио милионе долара руске помоћи, прерастао је из маргиналне снаге у главну опозициону странку у Црној Гори. ДФ је био веома активан током дебате о НАТО-у, што је понекад резултирало насиљем. На пример активисти ДФ-а организовали су демонстрације у октобру 2015. године, на којима је дошло до сукоба са полицијом. Пропаганда се слободно ширила путем Спутњика и проруског интернет портала инс4.нет, док је Русија наводно уложила ресурсе у невладине организације “Не рату, Не НАТО-у” и “Покрет за неутралност” да би се јавно супроставила приступању Алијанси“, наводи се у извјештају.
Оцењује се и да чланство Црне Горе у НАТО-у у има огромну важност, с обзиром на то да “показује другим аспирантима да је могуће супроставити се притиску и пропаганди руске владе и интегрисати се са западом”.
Случај Црне Горе, како се оцјењује, показује и колико је далеко руска влада спремна да иде да би зауставила чланство неке земље у Алијанси. То би, наводи се, требало да послужи као упозорење осталим аспирантима за НАТО и ЕУ, нарочито на Балкану.
Црној Гори се саветује да и даље буде на опрезу с обзиром на то да би “Москва могла да настави да врши притисак на сличан начин као у државама попут Бугарске”, али и истиче да су насилни потези Русија мање вероватни сада када је Црна Гора чланица НАТО-а.
“Међународна заједница не би требало да буде само задовољна тиме што је Црна Гора сада чланица, већ би требало да помогне влади да побољша одбрану против других инструмената меке моћи у руском асиметричном арсеналу”, препоручује се у извјештају.
Од НАТО-а се тражи да од аспираната захтијева спровођење низа реформи директно повезаних са развијањем отпорности на пријетње од “асиметричног арсенала руске владе”, а од Сједињених Држава да наставе да исказују посвећеност Алијанси, а нарочито Члану пет о колективној одбрани.
Наглашава се да Русија никада бе ни требало да има право вета на одлуке НАТО-а и да би Алијанса требало да буде спремна да прими било коју земљу која испуњава услове за чланство и има подршку грађана.
https://www.slobodnaevropa.org