Назире ли се светло на крају грчко–македонског тунела?

Нови помак у решавању питања имена Македоније. Македонија и Грчка формираће радне групе, предвођене министрима спољних послова, како би разговарале о том спору. А нова рунда преговора са посредником УН требало би да буде 17. јануара у Њујорку. Које су опције могуће и какав је пут до компромиса?

Македонско питање које корен вуче из 19. века, а 25 година окосницу проблема чини име, могло би да добије одговор у наредним месецима.

„Охрабрили смо медијатора да изађе са почетним оквиром и ми ћемо на нивоу министара брзо по добијању тога, преговарати, формираћемо преговарачке тимове. Важно је да смо се са колегом Никосом и министром Коцијасом растали са уверењем да има воље на обе стране“, истиче министар спољних послова Македоније Никола Димитров.

Грчки премијер Алексис Ципрас поручује да је прозор за решење овог питања отворен, уколико се покаже да су ставови македонског суседа искрени.

До решења, спекулише се о могућим именима са географском одредницом – Горња, Вардарска, али и Нова Македонија.

„Зашто је Нова Македонија најлошије решење? Зато што потврђује све спекулације да су нас измислили Тито и Коминтерна и да постојимо од 1944. Ако смо ми новомакедонци, шта су наши родитељи, шта је мој деда који је рођен пре 150 година, шта је он ако није Македонац?!“, наводи аналитичар из Скопља Ристо Никовски.

Аналитичар Нано Ружин истиче да ће увек бити незадовољних.

„Битно је да се нађе решење, да Македонија сачува индентитет али и да омогући себи улазак у НАТО и да почну преговори са ЕУ“, напомиње Ружин.

А баш због грчког вета, својевремено није могла у НАТО. Име Македонија, Грчка не прихвата, јер за њу симболизује претензије према њеној истоименој области. Зато је у Уједињене нације ушла као Бивша Југословенска Република Македонија.

„Извесно је да је дошло до приближавња са Атином, али чини ми се да власт у Македонији понавља исте грешке као и претходна, воде се тајни преговори и не пита се народ“, сматра уредник спољне рубрике Српске економије Митко Арнаудов.

Сагласност за промену назива власт ће морати да потражи од грађана на референдуму. За уставне измене биће потребна двотрећинска подршка, тј. и подршка опозиције.

А решење би, према очекивањима македонског премијера, могло да се нађе у првих шест месеци године. За то време Бугарска која председава Унији, иако ју је признала под уставним именом, ту државу ће звати Бивша Југословенска Република Македонија.

РТС