Пре тачно сто година, у јануару 1918. године, Лењин је потписао указ којим Русија одбија да исплати „царска дуговања“. На такав начин, велика сума преоријентисана на модернизацију руске економије у другој половини 19. века, није ни била исплаћена, пише француски РФИ.
„Стотине хиљада власника хартија од вредности је банкротирало“, наводи француска телевизија. Сто година касније, њихови потомци траже надокнаду за инвестиције својих предака.
Руске железничке компаније су почеле са пуштањем државних облигација, обезбеђених златом.
„Током последњих 30 година, француски улагачи инвестирају у овај пројекат укупно 30 милијарди франака, што је 53 милијарде евра у садашњој валути“, наводи се у чланку.
„Деда нам је оставио 1974. године фасциклу са мноштвом докумената. Рекао нам је: ’Једном ће то све да исплате. И тај профит ће припасти вама‘“, испричао је пријатељ једног власника облигација Кристијана Ледуајена.
Како преноси РФИ, данас се за исплату по царским облигацијама бори око 400.000 људи у оквиру Међународне федеративне асоцијације држалаца руских зајмова.
„Вредност им је била огромна. Говоре се да је било пуштено у промет 28 милиона папира. Ми их имамо око милион. То је максимум. Колико данас вреди једна хартија? Тачно знамо да цена варира од 10.000 до 30.000 евра“, рекао је председник асоцијације Ерик Санитас.
На овај начин, укупна цена треба да буде између 10 милијарди и 30 милијарди евра.
„Русија није прогласила банкрот. Она је далеко од тога. Државни дуг нема рок важења. Он треба да се исплати. Таква су правила игре“, сматра Санитас.
За ово не постоји никаква нада након закључивања споразума 1997. године у Француској, по ком је Русија исплатила више од 330 милиона евра као враћање државног дуга“, наводи лист. Међутим, француски улагачи ово питање не сматрају затвореним.
Спутњик