Влада Мађарске је данас најавила нови сет закона о опорезивању и могућем кажњавању мађарских организација које помажу илегалним мигрантима, а финансирају се из иностранства.
Те групе ће морати да се региструју у судовима и, уколико више од половине средстава добијају из иностранства, мораће да плате 25 одсто пореза на та инострана средства, изјавио је министар унутрашњих послова Шандор Пинтер.
Групе које се не буду регистровале, а за које власти буду сматрале да помажу илегалну миграцију, биће новчано кажњење.
Министар Пинтер је навео пример једне особе која је дала смартфон с мапами друге информације о „путу до Европе“ једном мигранту у Београду који је део такозване „Балканске руте“ коју мигранти користе да би отишли у Немачку и друге земље.
Закон би могао да буде примењен и на појединце за које држава сматра да „организују илегалну миграцију“, тако што би им било забрањено да границама прилазе на мање од осам километара. То би се односило и на мађарске границе са Србијом и Украјином.
Странцима за које се процени да помажу илегалној миграцији, могао би да буде забрањен улазак у Мађарску, додао је Пинтер.
Портпарол владе Золтан Ковач изјавио да ће невладине организације и групе у Мађарској за које се сумња да имају везе с илегалном миграцијом, морати да поштују закон и властима покажу своје активности.
Нови сет закон се не би примењивао на верске и друге хуманитарне организације или на Црвени крст и друге који деле храну, лекове и другу помоћ мигрантима.
„Давање помоћи није исто што и активно учешће у нечијем илегалном преласку границе“, рекао је Ковач.
Премијер Виктор Орбан је противник имиграције, посебно муслимана, док је Мађарска крајем 2015. поставила ограде дуж својих јужних граница како би зауставила ток миграната.
Влада је своје законе назвала „Стоп Сорошу“ јер окривљује милијардера и филантропа Џорџа Сороша због миграције у Европи, делом јер финансира групе које бране права избеглица.
„Хелсиншки комитет Мађарске“, група за права која пружа правну помоћ тражиоцима азила и делом се финансира из Сорошеве Фондације „Отворено друштво“, упоредила је предложену одредбу Владе о неприлажењу граници на мање од осам километара, са уредбом комунистичке власти Мађарске из 1969. године о забрани грађанима да се граничној линији приближавају на мање од два километра.
Бета