Ускраћивање потписа председника Македоније Ђорђа Иванова на указ Закона о употреби језика у Македонији, којим се и званично албански уводи као други службени језик уз македонски, извесно је само ће на кратко одложити правоснажност тог акта упркос свим контроверзама и упозорењима на погубне последице стручне јавности и опозиције.
У готово свим реаговањима после објаве одлуке Иванове истиче се да је то очекивани потез који само привремено одлаже званичну примену законског решења.
Вицепремијер Владе Македоније задужен за европска питања Бујар Османи у четвртак је изјавио да је одлука Иванова очекивана, али разочаравајућа.
– Разочарани смо иако је то било очекивано. Ипак, мислисли смо да да ће искоритити моменaт да упути поруку, рекао је Османи после разговора у Скопљу са министарком за евроинтеграције у такозваној Влади Косова Дуратом Хоџа.
Указао је да би председник државе требало да буде „кохезивни центар“ друштва који би требало да спаја етничке заједнице и различните друштвене групе.
– Ту улогу није одиграо у последњих девет година. Имао је могућности ових дана у његовој последњој години мандата да упути поруку за спајање, као и за отварање перспективе државе. Но, очигледно је да не може да изађе из његове матрице функционисања. Ипак, упркос разачарењу, не забрињава нас, јер, поново ћемо изгласати закон у Собрању наредних дана, уверен је Османи.
Хоџа је изјавила да су на Косову у службеној употреби три језика – албански, српски и турски. „Ови јазици увек се употребљавају као службени. Мислим да је веома важно за европско интегрисање у свакој земљи свака заједница да може да употребљава свој матерњи језик“.
Изгласавање поменутог закона прошле седмице у Собрању гласовима посланика владајуће већине (69, од укупно 120 посланика једнодомног парламента), без присуства заступника опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, био је један од кључних захтева албанских странака у коалиционој влади премијера и лидера социјалдемократа (СДСМ) Зорана Заева.
Из ВМРО-ДПМНЕ истрајавају на изричитим оценама да је нови закон о употреби језика „противуставан“, да „продубљује разлике у друштву на штету хомогенизације македонске заједнице“. Указује се да се тиме „шири“ службена употреба албанског језика на читаву територију Македоније и све државне институције, за разлику од досадашњег решења којим је то право Албанцима било гарантовано само у локалним самоуправама где живе припадници те нарастајуће заједнице у земљи.
Ускраћивањем потписа Иванова на указ поменутог закона, читава процедура биће враћена у Собрање на поновно одлучивање. За „поправно“ усвајање акта неопходна је двотрећинска већина посланика.
– Македонија је показала да има капацитет да спроведе реформе у духу вредности НАТО и постане фактор стабилности у региону, оценио је данас у Скопљу генерални секретар Северноатланске војне алијансе Јенс Столтенберг.
Он је у четвртак у Скопљу разговарао са представницима државног врха Македоније и обратио се посланицима Собрања (скупштине). Указао је на општу констатацију да је ова земља показала да располаже капацитетима за фокусирање на на демократске процесе, реформе у одбрани и да постане фактор стабилности у региону. Док је Столтенберг говорио у парламенту, испред здања законодавног дома у Скопљу протествовала је група грађана изражавајући оштро противљење чланству земље у НАТО пакт, усвајању закона о употреби језика, као пројекат „антимакедонске политике актуелне владе“.
– Још увек има места за заставе испред седишта НАТО-a. Прошле године је Црна Гора постала 29. чланица и сада је равноправни члан Алијансе. Желимо да будете део наше породице, али има још посла. Пре свега, решавање проблема са вашим уставним именом, са Републиком Грчком“, рекао је Столтенберг.
У УН се стварају услови напредак у процесу решавања питања о имену, а исход ће зависити од спемности за компромис обеју страна, оцењено је у четвртак у саопштењу Владе Македоније после најновије рунде разговора у Њујорку медијатора Метјуа Нимица са представницима Скопља и Атине Васком Наумовским и Адемантиосом Василакисом.
После пажљиве анализе оквира Нимица изнете преговарачима у Њујорку, најављено је да ће Влада „сагласно значају питања“, за државне интересе, наставити процес градње што ширег и инклузивнијег става.
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ И СКОППЉА М. Станчића