Амерички „јастребови“ се устремљују на Минск

Пред председничке изборе у Русији „јастребови“ из Трамповог окружења и у Украјини највероватније ће играти на карту погоршања ситуације у региону, кажу политиколози коментаришући предлог Доналда Трампа да се преговори о решавању конфликта у Донбасу пребаце из Минска у престоницу неке друге земље.

 

Како подсећају, САД су донеле одлуку о испоруци смртоносног оружја Украјини, док је у Украјини усвојен Закон о реинтеграцији Донбаса у којем је Русија названа „агресором“.

Да би се остварила замисао „јастребова“ из САД, Минск се мора елиминисати, јер је потребан формат преговора у којем ће Америка имати већи значај и већу тежину. Како је руским медијима објаснио белоруски политиколог Алексеј Џермант, они желе да измене „нормандијски формат“, зато што у њему Америка званично не учествује.

С обзиром да САД нису званични учесници у преговорима када је реч о политичком решавању проблема југоистока Украјине и нису чланице такозване „Нормандијске четворке“, у којој су Русија, Немачка, Француска и Украјина, Кијев инсистира да се Вашингтон активно укључи у тај процес.

Аналитичари истичу да такав Трампов захтев директно подрива Минске споразуме и самим тим не доприноси решавању ситуације у Украјини, већ само продубљује кризу.

Званична Москва сматра да је украјински закон о реинтеграцији Донбаса доказ о припремама за нови рат, као и да Кијев не жели да пронађе политички компромис и испуни своје обавезе. Штавише, у току је покушај да се, како истичу, одговорност пребаци на Русију.

Према новом закону, територије Донбаса које не контролише Кијев сматрају се „окупираним“. Закон даје председнику право да користи војску на истоку земље без објаве рата.

Како наводи руски политиколог Александар Дудчак, тај закон „тешко да је донет без мешања Америке“.

„Запад, а посебно САД, упорно покушавају да направе неке измене у минском формату. Њима је најважније да преиспитају статус Минских споразума, иако су у више наврата истицали да ти споразуми немају алтернативу. О томе је чак говорио и сам председник Украјине Петро Порошенко. Али видимо да је у Украјини усвојен Закон о реинтеграцији Донбаса, који је практично покушај да се прекине цео тај преговарачки процес. И сада САД покушавају да се на било какав начин започне процес поништавања Минских споразума. Рецимо, замисао је да се започне са пребацивањем преговора из Минска у неко друго место. Али оно што се не дешава, а што би требало да се догоди јесте то да представници Доњецка и Луганска и даље не учествују у процесу директних преговора са Порошенком и Кијевом. Процес би требало да иде управо у том правцу. А све што се сада ради је усмерено на кршење постигнутих споразума“, каже Дудчак за Спутњик.

Доналд Трамп је током разговора са лидером Казахстана Нурсултаном Назарбајевом у Вашингтону предложио да се преговори изместе из Минска, након што је оценио да су мински преговори зашли у ћорсокак, будући да за све ово време супротстављене стране нису нашле заједнички језик.

Назарбајев је потом Трампу предложио да „Минск 2“ буде одржан у Астани, док су белоруски званичници, коментаришући Трампову изјаву, поручили да преговори могу да буду одржани и „на Антарктику“, ако постоји уверење да ће они бити успешни.

Белоруски шеф дипломатије Владимир Макеј је такође нагласио да успех преговора не зависи од места где се они одржавају.

Он је рекао да је за успех у преговорима потребно да „све стране укључене у тај конфликт“ буду искрено посвећене заустављању крвопролића.

Макеј је подсетио да Белорусија „није тражила да Минск буде место преговора о Украјини“, већ да је то била жеља лидера земаља „Нормандијске четворке“.

Минск је заинтересован за решавање конфликта у Донбасу, а председник Белорусије Александар Лукашенко више пута је предлагао различите опције за решавање те кризе, укључујући и спремност да обезбеди контролу на украјинско-руској граници и линијама раздвајања, које би надгледали белоруски мировњаци.

Оливера Икодиновић

https://rs.sputniknews.com