Председник молдавског парламента Андријан Канду оптужио је Русију да нарушава норме међународног права и саопштио да намерава да тражи од Москве одштету од више милијарди долара због „окупације“ Придњестровља. Канду је руске мировњаке у региону назвао окупационим снагама.
„Руски војни одреди представљају претњу безбедности, јер је реч о незаконитом војном присуству, као што је и присуство руске армије у Абхазији, Јужној Осетији и Источној Украјини“, сматра председник молдавског парламента.
Он је изразио наду да ће се питање о „незаконитом присуству руске војске“ у Придњестровљу наћи у видном пољу Уједињених нација“.
Канди је додао да намерава да Москви достави рачун који ће се мерити милијардама долара.
„Русија нарушава међународно право. Намеравамо да унајмимо међународну правну компанију која ће нам израчунати губитке од присуства Русије у Придњестровљу током 25 година“, додао је Канду.
На питање новинара да ли Кишињев намерава да тражи новчану компензацију и за „совјетску окупацију“, председник парламента је одговорио суздржано. Према његовим речима, то је „осетљивије питање“ и јавност Молдавије још није спремна за њега.
„Не можемо апсолутно за све да окривљујемо совјетску окупацију… Можда ћемо некада образовати комисију која би се бавила обрачунавањем компензације“, рекао је Канду.
Политичар је додао да Кишињев жели да с Москвом изгради односе засноване на поштовању.
„Као проевропска партија не желимо сукоб с Русијом, него односе засноване на узајамном поштовању, да Русија сарађује с нама на равноправним основама, а не као са земљом другог или трећег реда“, изјавио је Канду и додао да, за разлику од „проруског председника Игора Додона“, он као партнере Молдавије види Европску унију и САД.
У Придњестровском региону Молдавије налази се оперативна група руске војске, чији су главни задаци мировна мисија и заштита складишта с муницијом. Мир у зони конфликта одржавају и заједничке мировне снаге, у којима су руски, придњестровски и молдавски војници, као и десет војних посматрача из Украјине.
Придњестровље, у којем су 60 одсто житеља Руси и Украјинци, тражило је излазак из састава Молдавије и пре распада Совјетског Савеза. Након неуспелог покушаја Кишињева да на силу реши проблем, 1992. године регион је практично постао територија која није под контролом званичних државних власти.
https://rs.sputniknews.com/