Негде испод Проклетија леже посмртни остаци Булаха Виталија Глебовича, добровољца из Русије, који је погинуо бранећи Кошаре 1999. године,
Над његовим телом су припадници тзв ОВК направили снимак,тријумфално показујући личну карту мртвог Виталија. Знајући зверства које су припадници тзв ОВК чинили, можемо рећи хвала Свевишњем што га живог нису заробили и над њим се иживљавали.
На снимку који траје 47 секунди камера прво десетак секунди зумира тело мушкарца у униформи Војске Југославије, који лежи лицем према земљи, а затим један од терориста ОВК показује личну карту Виталија Глебовича.
Глебович је био официр руске војске. Рођен 1965.године, у селу Смидовичи, у Русији. У својој 25. години дипломирао је на вишој војној школи у Омску. У време службовања у Азербејџану, ризиковао је живот да би заједно са саборцима успешно завршио једну спасилачку акцију у којој је и сам повређен.
Када је НАТО агресор напао нашу земљу, Виталиј је заједно са неколико стотина руских и бугарских добровољаца притекао православној браћи у помоћ.
Треба напоменути да нису само Руси и Бугари били они који су прешавши хиљаде километара дошли да одбране српско Косово и Метохију. Међу добровољцима било је и Скандинаваца и Ираца.
Виталиј Глебович је највероватније погинуо 19.маја 1999.године у жестоким биткама које су вођене на Проклетијама, на српско-албанској граници, у ширем рејону касарне Кошаре. Кажемо највероватније, јер осим снимка албанске телевизије, другог доказа нема. Проналазак и идентификација тела је нажалост немогућа. Проклетије крију тајну Виталијевог нестанка.
Око рејона карауле Кошаре, која се налазила на граници СР Југославије и Албаније, од 9. априла до 10. јуна 1999. године водиле су се најтеже борбе током НАТО агресије на СР Југославију. Борбе су почеле масовном артиљеријском ватром из Албаније у правцу карауле Кошаре и пограничних положаја Војске СРЈ, а водиле су се између припадника Војске СРЈ и припадника ОВК, подржаване НАТО авијацијом, албанском армијом и и Атланском дивизијом НАТО пакта, у чијем саставу су били Шиптари из Америке, припадници француске Легије странаца и други добровољци.
Користећи артиљеријску подршку и бројчану надмоћ (на 200 војника Војске Југославије напало је 1.500 нападача) агресор је успио да заузме караулу, али је уз огромне жртве копнена инвазија на том правцу заустављена.
По изјави генерала Живановића, ратног команданта у рејону Кошара, под чијом командом је била 125. моторизована бригада, током двомесечних борби погинуло је 108 припадника Војске СРЈ – 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца.
На данашњој конференцији за штампу поводом снимања документарно-играног филма „На бранику отаџбине – Ратне приче са Кошара и Паштрика“, дописник Њуз Фронта је поставила питање о руским добровољцима и њиховој улози у борби на Кошарама.
Ауторка филма Слађана Зарић је рекла да ће један део у филму бити посвећен руским добровољцима и њиховој храбрости испољеној на одбрани карауле Кошаре.
Министар Вулин је додао да ће филм „приказати истину, и само истину“, а пуковник Душко Шљиванчанин, тадашњи командант 53. граничног батаљона је напоменуо да су се на Кошарама поред руских добровољаца борили и добровољци из других земаља.
Филм се снима поводом двадесетогодишњице борби на Кошарама и Паштрику у заједничкој продукцији Радио-телевизије Србије, Министарства одбране и Војнофилмског центра „Застава филм“, а премијерно приказивање заказано је за следећу годину.
Филм је захвалност свима који су штитили границу отаџбине током 1999. године, али и почаст онима који су дали живот за одбрану земље.
Лола Ђорђевић