Хрватска је на све начине покушавала да спречи изложбу о Јасеновцу, која ће данас бити отворена у седишту Уједињених нација у Њујорку, али је одустала када је лично генерални секретар ове организације Антонио Гутерес одобрио поставку о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима – сазнају „Новости“.
Према нашим информацијама, званични Загреб је дипломатским каналима тражио да УН забране изложбу у својим просторијама, па су се са таквим захтевом обратили и Гутересу.
Како сазнајемо, по њима је била спорна фотографија Алојзија Степинца и његова страшна мисија у покатоличавању Срба, као и истицање броја настрадалих о којем се говори у филму који је део поставке.
После овог маневра Загреба, којем очигледно смета да свет чује истину о зверствима у Јасеновцу, уследила је брза реакција нашег шефа дипломатије Ивице Дачића. Он је од генералног секретара УН затражио и добио званично одобрење да изложба може да се организује.
„Јасеновац – право на незаборав“ је највећа и најмонументалнија изложба о Јасеновцу која ће први пут бити постављена у УН са седам тона опреме и експоната који ће на мултимедијални начин Србију представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обележавања међународног дана Холокауста.
Специјални гости на отварању изложбе биће преживели – деца логораши Јасеновца и Јастребарског – из Србије Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић, а из Њујорка Ева Костабел Дојч и Давид Алкалај који су преживели Раб, Паг и Јасеновац и који ће се овом приликом видети први пут.
Такође, први пут ће бити представљени новооткривени документи о овом логору и жртвама најстрашнијег стратишта у Независној Држави Хрватској.
Како наводе из МСП, изложба представља скроман допринос очувању универзалних вредности човечанства и глобалних напора УН у циљу спречавања појаве ревизије и рехабилитације неонацистичких и неофашистичких идеологија искључивости и свих облика дискриминације и фанатизма.
Почасни гост изложбе биће Роузи Стивенсон Гуднајт, потпредседница Викимедије и потомак чувеног Давида Албале, који је издејствовао прво признање Балфорове декларације.
Прва влада која је одобрила Балфорову декларацију (подршка јеврејским тежњама за стварање „националног дома“ у Палестини) била је Влада Србије у егзилу 1917, за време Првог светског рата, а примерак тог документа биће приказан на изложби.
Логор Јасеновац је био највећи концентрациони логор у Независној Држави Хрватској на простору окупиране Југославије за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године у околини истоименог градића, а уништен од усташа априла 1945. године.
„Радни логор Јасеновац“, како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, старосних доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.
Систем логора Јасеновац је био злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
Логор Јасеновац је био први систематски изграђивани логорски комплекс на територији Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно деловао све до краја њеног постојања, највећи по простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и деца.
Тачан број жртава у системима логора Јасеновац није никада утврђен.
У процесу „прочишћења Хрватске нације“, српска деца била су прва која су убијана, заједно са одраслима, чак и ако су их мајке још увек дојиле. Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, више од 73.316 деце убијено је у усташкој НДХ. Најмлађа су била још у колевкама, док су најстарија била око 14 година старости. Током Другог светског рата, једино место у целој Европи где су постојали специјални логори за децу била је Хрватска.
Од децембра 1941. до априла 1942, у Јасеновцу, усташе су побиле 19.544 дечака и девојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Били су убијани на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладнелости, жеђи и смрзавања.
Усташе би довукли малу децу у Саву, везујући неколико њих у џак и бацајући их у реку.
Многа деца (око њих 400) поклана су у Јасеновцу, средином септембра, 1942. Деца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана.
На дан 9. октобра 1942. године Лубурић Вјекослав звани „Макс“ је на свечаности у Јасеновцу, коју је приредио као прославу годишњице своје крваве владавине у свом говору рекао:
„и тако смо вам ми у овој години овдје у Јасеновцу поклали и више људи него османлиско царство за цијело време боравка Турака у Европи.”
Приредила Лола Ђорђевућ