Да се никада не понови: Обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста(ФОТО)

Поводом обележавања 27. јануара, Међународног дана сећања на жртве холокауста, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на новобеоградском Старом сајмишту, данас је одржана централна државна комеморативна церемонија.

(Фото: Лола Ђорђевић)
(Фото: Лола Ђорђевић)

Скуп је предводио изасланик председника Републике Србије Министар за рад социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић, који је, уз државне и војне почасти, положио венац код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату.

Церемонији одавања почасти присуствовали су преживели холокауста, као и потомци жртава и некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета Ромске Националне мањине, представници Народне Скупштине Републике Србије, града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

(Фото: Лола Ђорђевић)

Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц – Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН се руководила потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

(Фото: Лола Ђорђевић)

Други светски рат однео је, поред осталих, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени крст“ у Нишу – само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

(Фото: Лола Ђорђевић)

Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама.

Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти.

(Фото: Лола Ђорђевић)

Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте – један од највећих злочина против човечности у историји.

Танјуг/ МО Србије/ РТС