Политичко-дипломатска консолидација резултата војне операције Русије и њених савезника у Сирији није ништа важнија од победа коју су победили на бојним пољем.
За почетак, неке опште примедбе. Да знамо шта очекивати у односима са Западом, јасно морамо да разумемо следеће.
Прво, чињеница да се западни политички менталитет заснива на непоправљивом макијавелском принципу „Све средине су добре за постизање циља“. Друго, чињеница да вас у испуњавању овог принципа никада неће оставити док не постигну свој циљ. Треће, чињеница да их имате на вратима – а они су ван прозора.
То је практично све што вам је потребно знати, посебно о актуелној политици Запада у односу на Сирију. Стварна војна победа Русије и њених савезника над снагама такозваног „светског тероризма“, чији су се циљеви у Сирији на веома чудан начин увек потпуно поклопили са циљевима политике самог Запада, није утицала на спремност западних лидера да буду први у реду за послератну поделу сиријске „пите“.
Не пере, тако што се померају, а не ратом, па политичким балансом, они су одлучни да постигну свој циљ.
Управо је то западни покушај оживљавања такозваног „Женевског формата“ преговора о Сирији, са којим јасно очекује да ће „успети“ исход победничке војне кампање руске коалиције у овој земљи и реформисати сиријски политички процес на такав начин као да се ова победа уопште није ни десила.
Познато је да подмукла издаја западне дипломатије увек покушава да на преговарачком столу врати оно што је изгубљено на бојном пољу.
А садашњи покушај Женеве је исте врсте.
Није случајно да су водећи западни медији, који су јасно свесни ових планова, фокусирали своју пажњу током недавне конференције за новинаре руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова у УН на овом посебном аспекту:
Кореспонденција: Како мислите о приедлогу Специјалног изасланика УН-а Де Мистуре да одржи конференцију о уставу Сирије у Женеви? А како онда бити са вашим планом да одржите сличан састанак о Сирији у Сочију крајем јануара? Хоћете ли одложити овај састанак, преместити до фебруара?
Министар спољних послова Лавров: Подсећам вас да су напори које смо пре око годину дана прешли заједно са Ираном и Турском, познатим као процес Астана, на много начина подстакли УН да започну активан рад.
Пре него што је на састанку у Астани најављено, УН више од десет месеци није учинио ништа. А тренутна рунда разговора у Женеви објављена је тек након што смо најавили иницијативу одржавања конгреса сиријског националног дијалога у Сочију…
И у Женеви и Бечу, делегације из сиријске опозиције састоје се углавном од људи који су дуго били ван Сирије.
А ако се озбиљно приђете овоме, онда рад на уставу ове земље треба да укључи читав спектар сиријског друштва. Све верске, све етничке групе, цивилно друштво и тако даље. То је разлог за иницијативу сазивања конгреса у Сочију. Позвали смо око 1.500 представника сиријског народа који су, наравно, заинтересовани да се чује њихов глас уз гласове емиграната.
И желимо да је, након резултата овог конгреса, г. Стефан Де Мистура добио препоруке који други могу постати чланови уставне комисије.
Проблем је, међутим, да је управо оно што запад жели да избегне. И посебни изасланик УН-а – организација постојећег, углавном новца западних сила, вероватно неће бити у супротности са њим.
Очигледно је да ће формула преговора, у којој ће будућност Сирије бити решена уз директно учешће представника своје популације, прети да поремети све планове западне дипломатије.
Главна суштина коју ћемо називати стварима по њиховим властитим именима је да украде готово постигнуту победу од Сирије и њеног председника, Асада.
И да би се уверили да његови агенти користе агенти истог Запада у облику дугогодишњег боравка у Лондону и Паризу и повезани са западним специјалним службама политичких емиграната. Као и познати по „лажним вестима“ Лондонске „Опсерваторије за Сирију“, који се састоји од једног стола, столице и компјутера, пошто ипак њих сви водећи западни медији цитиру у хору.
Да би максимизирао своју позицију на столу будућих преговора о Сирији, запад, под вођством САД-а, активно се труди да осигура максимално војно присуство у овој земљи. Конкретно, стварајући у њему што шире могуће зоне које нису под контролом владе АТС-а. У оквиру ових очигледно погрешних напора (подсећам да је америчко војно присуство у Сирији апсолутно незаконито), Вашингтон предлаже разне иницијативе које остварују њихове циљеве. Конкретно, стварање такозваних „снага за заштиту границе са Турском и Ираком“ заснованих на проамеричким наоружаним групама Курда.
Ова провокација Сједињених Држава је већ довела до новог избијања рата на Блиском истоку у облику инвазије турских трупа на подручју сиријског града Африн. Треба очекивати да ће ескалација напетости у Сирији наставити да се наставља, као вид војне и политичке подршке позицијама Запада у истим женевским преговорима.
Министар спољних послова Лавров: Пре неколико дана, Американци су најавили стварање „граничних безбедносних снага“ у Сирији. И данас су рекли да су погрешно схваћени, да не стварају никакве силе. Али чињеница је да су САД озбиљно ангажоване на формирању алтернативних власти на великом делу сиријске територије. Ово је, наравно, апсолутно супротно њиховим сопственим обавезама да се придржавају суверенитета и територијалног интегритета Сирије.
Недоследност и недостатак принципијалног придржавања онога о коме преговарамо је прилично типично за модерну америчку дипломатију. Укључујући разлоге за боравак Американаца у Сирији и разлози за деловање коалиције, коју воде.
У међувремену, „недоследност америчке дипломатије“ коју је указао руски министар спољних послова, по мом мишљењу, има чисто вањски карактер. У вези са чињеницом да на Западу никада нису приписивали посебан значај међународном праву, третирајући га као чисто декоративни елемент њихове политике.
Увек су веровали да је главни аргумент у било којој геополитичкој дискусији војна сила, а главни принцип савеза истог Макиавела „Крај оправдава средства“. Као и у чињеници да се из Сирије, једне од кључних земаља Блиског истока, неће једноставно одвојити тако лако.
Цела борба тек тек долази. А следећи важни стадијум ће бити Конгрес у Сочију представника сиријског народа. За данас је јединствена прилика да се дају Сиријцима, у целости и готово бескрајном разноликошћу, стварне шансе да се не виде кроз поглед на машину.
И заједнички се слажу о будућности те земље, која је за све ове људе домовина. Женевска дипломатска кост, где се све одлучује на штету грађана Сирије и уз потпуно одсуство својих пуномоћника, оваква прилика се не може категорички објаснити.
Јуриј Селиванов