Шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк каже за РТС да Србија сваке године изгуби од 30.000 до 38.000 становника и да негативне тенденције бележимо већ четврт века. Напомиње да је у 2016. години више рођених него умрлих било у само пет општина – Новом Саду, Тутину, Прешеву, Сјеници и Новом Пазару.
Србија ће до средине овог века изгубити 15 одсто становништва, што значи да ће имати чак 1,34 милиона мање становника, показују процене Уједињених нација. Према званичним подацима ове организације, Србија је на осмом месту у свету по негативном наталитету, а у већем проблему од нас су само Бугари, Румуни, Хрвати и четири бивше совјетске републике.
Гордана Бјелобрк рекла је гостујући у Дневнику РТС-а да Србија бележи више умрлих него рођених већ 25 година.
„Сваке године изгубимо од 30.000 до 38.000 становника, а негативне тенденције бележимо већ четврт века. Према пројекцијама Републичког завода за статистику, Србија ће 2041. године имати око 6,5 милиона становника“, каже Бјелобрк.
Додаје да су различити узроци лоше демографске слике.
„Миграције су један од узрока, тако да људи који се одселе утичу на наталитет у другим државама. Морталитет код нас је виши за пет промила у односу на друге европске земље. Финансијски моменат је такође један од узрока“, напомиње Гордана Бјелобрк.
Каже и да држава мора да проба да повећа наталитет.
„Можете утицати на послодавце, да се омогући родитељима да гаје дете, али треба мотивисати и родитеље да стварају и рађају више деце јер се потреба за родитељством задовољава и са једним дететом. У 2016. години више рођених него умрлих било је у само пет општина – Новом Саду, Тутину, Прешеву, Сјеници и Новом Пазару“, напомиње шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику.
Објашњава да источна Србија има највише миграција и највећи пад становника.
„Од 20 до 30 година је период у којем би требало да пробамо да дођемо до позитивних тенденција, а сада морамо да пробамо да смањимо негативне тенденције и за то је неопходно да жене у Србији рађају троје до четворо деце“, каже Бјелобрк.
Упитана због чега стимулативне мере у скандинавским земљама нису дале резултате, а у Турској, без икаквих мера, постоји стални пораст броја становника, Бјелобрк каже да рађање у великој мери зависи од вероисповести становништва, традиционалних вредности и какав однос имају према породици.
Гаџин Хан изгуби око 20 одсто становника између пописа
Демографска слика у Гаџином Хану није добра, годишње се роди око тридесеторо деце, а прошле године је рођено свега 27 беба.
С друге стране, умрло је више од 300 људи. Између пописа, Гаџин Хан изгуби око 20 одсто становника.
Председник Скупштине општине Гаџин Хан Марија Цветковић каже за РТС да је у тој општини старосна структура мештана преко 55 година.
„Млади одлазе, проблем је запошљавање, а просечна плата је око 26.000 динара. Велики проблем је и када деца крену у средњу школу јер на територији општине немамо ниједну средњу школу па морају да иду у Ниш“, објашњава Цветковићева.
Каже да је месечна карта до Ниша за студенте и ученике 6.200 а за запослене 8.600 динара и додаје да Општина Гаџин Хан од прошле године издваја 50.000 динара за свако рођено дете.
РТС