У Министарству културе, у сусрет Светом Сави, представљен проглас о стању писмености нације. Вукосављевић: Супротстављање банализацији и простаклуку. Танасић: Деценијама нисмо имали утврђену језичку политику.
Владан Вукосављевић, министар културе и информисања (Фото: Лола Ђорђевић)
Где је данас наш језик, наша писменост и шта смо као појединци и институције у обавези да чинимо у очувању свог језика и свог ћириличног писма? Ово је запитао Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, представљајући у петак, у сусрет Светом Сави, празнику српске културе, просвете и народа, као и најављеној Декларацији о опстанку српског народа, својеврсну декларацију, проглас, апел – „Предлог за размишљање, о језику и нама“, чији ће назив, како је рекао оне старије на нешто подсетити.
Узроци због кога се користи банални језик, због кога се мисли изражавају на преједноставан начин, употреба простачких и скарeдних речи и у продавници и у школи, у медијима, сматра министар, сложени су и реч је о процесу који је трајао годинама:
То није могуће поправити за један дан, то је брига читавог друштва, у коме постоје институције и установе чији је то посебан задатак и оне морају да предњаче у одговорности према том осетљивом питању – истакао је Вукосављевић, уз намеру да се овим прогласом подстакне и култура читања, српске и светске књижевности. – Остаје питање ћирилице, чија је употреба угрожена. Наследили смо је као битан део нашег идентитета, а наш задатак је да стварамо услове, институционално и ванинституционално, да употреба ћирилица буде већа.
У 21. веку, сви смо ми радници знања, због чега је језик важнији него икада до сада, истакла је Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета:
Квалитетни матерњи језик се не може узети здраво за готово. Мора се неговати култура читања да би се обогатили изражајни потенцијали сваког појединца. Неговање матерњег језика, ћирилице, нашег културног идентитета, кроз све лепши српски језик је наше главно оружје за узлет Србије у један континуирани културни и друштвени развој.
Према мишљењу Срете Танасића, председника Одбора за стандардизацију српског језика, за сваки народ језик је центар националног идентитета и културе, па је зато и језичка политика значајни елемент укупне националне политике.
Годинама и деценијама нисмо имали утврђену језичку политику, зато нам јесте оваква језичка ситуација. Сви се слажемо да нам је језик запуштен – закључио је Танасић.
Систематска брига о језику и писму, додао је Бошко Сувајџић, председник УО Вукове задужбине, јесте веома важна за српски језички, културни и духовни просор, који је подељен границама:
То треба да буде поприште наше највеће битке – рекао је Сувајџић, који је похвалио и све већу бригу о нашим лекторатима у иностранству, који су најбољи амбасадори наше културе.
Дошли смо помало у ситуацију коју је Вук назвао „правила бабе Смиљане“, да свако пише како хоће и говори још горе – рекао је професор Душан Иванић, председник УО Задужбине „Доситеј Обрадовић“, нагласивши да борба за квалитетан, правилан језик траје око 250 година, од првих Доситејевих списа.
Некада је незамисливо било да се чује оно што данас имамо у јавном простору и неко чишћење би морало да се организује да се ослободимо тога смећа. Једини прави пут је да се око тога уједине људи од културе и државни органи.
