По повратку са Косова и Метохије, председник Србије најавио је могућност референдума на којем би се грађани изјаснили о косовском питању. Референдумска пракса у Србији није честа, али није ни непозната. Да ли ће референдума уопште бити и на шта би грађани могли да одговарају, неће се знати до завршетка унутрашњег дијалога.
О дужини годишњег одмора, породиљског одсуства до тајних служби – грађани Швајцарске годишње се на референдуму изјасне два до три пута. Грађани Србије неупоредиво ређе – у последњих 30 година тек шест пута. Косовско питање као могуће, кандидује се други пут.
Министар Расим Љајић каже да референдум није опција за решење кососког питања, већ начин да се грађани на неком референдуму слободно и демократски изјасне о решењу које ће предложити политичари. То, како каже, није бежање од одговорности.
Ако би се мењала уставна преамбула у којој се помиње Косово, реч би била о уставном референдуму, који би био обавезујући.
„Ако би се доносио закон о суштинској аутономији за Косово и Метохију, морао би да се распише референдум, не би ли се усвојио такав закон. Друго решење где се мења територија Србије, где се евентуално налази међународно правни облик за неку другу будућу државу Косово – морало би да се потражи мишљење грађана на референдуму“, рекао је Слободан Орловић, професор Правног факултета у Новом Саду.
Три референдума до сада у Србији
Таквих је у Србији било три. Грађане је 1992. године власт питала о амандманима на Устав, шест година касније да ли су за учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији, а о највишем правном акту су се изјашњавали 2006. године.
„Они су обавезно сазивани када је тренутна политичка гарнитура имала намеру да око неког питања пошаље поруку или домаћој или иностраној јавности, зато су сваки пут референдуми имали једну апсолутну подршку од преко 94 одсто, некада 99,8 или 99,9“, каже Милан Гулић, историчар Института за савремену историју.
Расим Љајић каже да су то теледириговани референдуми које смо имали у прошлости, где се очекује одговор какав власт и представља грађанима кроз своју кампању.
„Овде и да хоћете да фингирате, то је јако тешко, имајући у виду висок степен поларизације коју косовско питање повлачи са собом“, рекао је Љајић.
Резултат у великој мери зависи и од формулације референдумског питања.
„Врло често се постављају сугестивна питања или директно упућујућа питања, где власт у зависности од тога да ли је у интересу да се народ изјасни са да или не“, каже Орловић.
Да ли ће референдума бити и са којим питањем, биће јасније после пролећа, до када би требало да траје унутрашњи дијалог.
РТС