„Дикићу, нема више за.ебанције. Знаш шта можемо, а ништа пуно не тражимо од тебе. Не тражимо ми да ти ништа признаш, само да поменеш.….“. Наставак овог занимљивог дијалога који се одиграо у ноћи 22/23 јануара у Подгорици, између припадника црногорске службе безбедности и Братислава Дикићa, бившег команданта специјалне полиције Србије, даћемо на крају овог текста.
Пре годину дана, вођен је исти разговор између Миловог специјалног тужиоца и Братислава Дикића, који је бивши генерал описао у свом сведочењу. Тада му је тужилац Миливоје Катнић рекао:
„Генерале ја ћу теби спаковати робију, а суд нека те ослободи, па нека ти све плати“.
„Суђење века“ у афери „државни удар“ које се одвија у судници Вишег суда у Подгорици (Црна Гора), у поступку против двојице руских држављана, неколико грађана Србије, и руководства и чланова ДФ-а нашло се у ћорсокаку.
Дебакл Синђелићевог сведочења
После сведочења Саше Синђелића, осуђеног убице са црвене Интерполове потернице, човека са озбиљним психијатријским дијагнозама, и још озбиљнијим везама са безбедносним структурама, режим у Црној Гори се нашао у великој паници.
Дебакл сведочења главног адута режима је евидентан пошто је на ред дошло читање документације о његовом кретању и састанцима са утицајним кланом у српској БИА, који је био подизвођач монтаже „државног удара“.
Адвокати одбране су документовано доказали кретање, састанке и комуникације Саше Синђелића, а у судници су презентовани и документи о прикривању правог идентитета овог човека са дебелим криминалним досијеом. Тиме је стављена тачка на његове измишљотине о „тајанственим састанцима“ и „куповини специјалне опреме“.
За свако место на којем је Синђелић тврдио да је боравио, презентовани су докази да је то било физички немогуће, имајући у виду врло исцрпну анализу кретања Синђелића по базним станицама мобилне телефоније.
Дикићево сведочење о уценама током истраге
Пошто је Ђукановићев режим остао без главног ослонца у поступку, припадници безбедносних служби Црне Горе прибегли су директним уценама према пензионисаном генералу српске жандармерије, Братиславу Дикићу.
Он је, подсетимо, приликом изношења своје одбране, у септембру прошле године описивао како је на њега вршен притисак да изнесе лажно признање.
Дикић је тада пред судом изнео следеће:
„Чак су покушали и да ми подметну и неко оружје. Урадили су све радње које су законом забрањене и зато Вас молим да учините све опет да се на овом суду дође до истине да не будемо осуђени на основу подметања и измишљених изјава сведока“.
Пензионисани генерал српске полиције је прецизирао притиске које је трпео и приликом сведочења цитирао речи Специјалног тужиоца Миливоја Катнића упућене Дикићу 12. новембра 2016. године, цитат:
„А коме ћу ја оно оружје, не могу га ставити оним јадницима, спаковаћемо га генералу, он је војник„.
Како је генерал подлегао притиску
Да трпи притисак од стране државних органа Црне Горе, Дикић је јавно изнио на суђењу у четвртак 25. јануара 2017. године, када је потврдио да је из мистериозних разлога отказао пуномоћје познатим адвокатима Горану Петронијевићу и Милану Петровићу, који су га у овом монтираном поступку заступали потпуно бесплатно.
Он је тада изричито рекао: „једноставно, болестан сам. Једва издржавам притвор“.
Већ сутрадан, 26. јануара, Дикић је, уместо да приговори исказу Саше Синђелића, кога је раније оптужио да измишља, почео да му се обраћа са господине Синђелићу, и врло тихим гласом почео да делимично релативизује оно што је раније говорио.
„Господине Синђелићу… господин Синђелић….“ одзвањало је судницом, и изазвало смех код свих присутних, пре свега због чињенице што је Синђелић вишеструко осуђен за најтежа кривична дела, а Дикић полицајац у пензији.
Дикић је убрзо сео, али је било видљиво да упорно посматра тужиоца Катнића, и од њега чека инструкције за даље сведочење.
Катнић поново о руским органима безбедности
Пре Дикића, суду се обратио специјални тужилац Црне Горе Катнић, и у срамотном обраћању најдиректније оптужио званичне органе Руске федерације за учешће у измишљеном „државном удару“.
Он је изјавио да је кроз поступак, а посебно кроз сведочење Саше Синђелића, утврђено да је он поступао по инструкцијама и у организацији „високорангираног официра руске војне обавештајне службе ГРУ, и то главне управе“.
Ово је само наставак лажних тврдњи тужиоца Катнића, који је и раније тврдио да су специјалци ГРУ-а били на Златибору (Србија) спремни да са територије Србије нападну на Црну Гору.
Последња цитирана изјава Миловог главног тужиоца, суштински даје смернице и Дикићу, и потврђује текст који Дикић има да издекламује у наставку суђења за лажни „државни удар“.
Шта су тражили од Дикића?
Од пензионисаног генерала полиције Србије се на састанку у ноћи 22/23 јануара (понедељак на уторак), када је мимо прописа изведен из притворске јединице, тражено следеће:
1.да откаже пуномоћ адвокатима из Србије (Горан Петронијевић и Милан Петровић);
2.да затражи адвоката по службеној дужности, коме не сме бити дозвољено да се упозна са списом, односно да одмах почне да га заступа;
3.да на првом наредном суђењу призна „моралну кривицу“;
4.да у наставку суђења оптужи званичну Србију да је све морала знати о његовим активностима са Синђелићем;
5.да по први пут од кад траје поступак помене ДФ;
6.да помене своје „руске везе“;
7.и да то све уклопи у неки састанак који је требало да се уочи избора одржи у манастиру Острог, под окривљем Српске православне Цркве.
Шта је Дикић испунио
Српски полицајац је за сада испунио један део договора са црногорским органима, и на опште изненађење, отказао пуномоћје адвокатима, и тражио да му се постави адвокат по избору државе, који, по изрaзитој жељи Дикића, не треба да се упозна са списима предмета.
То се и одиграло, и „нови“ бранилац Братислава Дикића је одмах саопштио да му уопште не треба спис, нити упознавање са хиљадама страница овог предмета.
Одмах након овога Дикић је тихо, пред судијама, по први пут од кад траје поступак промрмљао нешто као „ДЕФ“, и тиме испунио део договора са Миловом безбједносном структуром.
Шта се очекује у наставку суђења
По пакту који је склопио Дикић треба да у такозвану „допуну изјаве“ убаци „руске везе“ о којима му је наводно говорио криминалац Синђелић, те да оптужи званичну Србију речима „тамо су све ово знали“, као и да опише некакав наводни састанак којем је требао да присуствује у српском манастиру у Црној Гори.
Пензионисаном и тешко болесном српском полицајцу је заузврат обећан бољи третман у затвору и излазак из притвора одмах по завршетку суђења.
Из извора блиских администрацији Руске федерацију сазнајемо да у Москви ни најмање нису забринути за цитат „глупости црногорског тужилаштва“, те да их „још мање забрињава исказ човека који је од режима Мила Ђукановића награђиван за држање обуке црногорским снагама безбедности“.
Званични Београд са друге стране, пажљиво прати поступак, док извор нашег медија сазнаје да они знају „за лош и уцењивачки третман према Дикићу“ и подсјећају „да је Влада Србије још пре пет месеци дала гаранције за његово пуштање на слободу, што су Црногорци одбили“.
Дикићеве речи и вапај пред судијом од 25. јануара када је навео „Једноставно, болестан сам, једва издржавам притвор“ очигледно су сигнал да се на њега изврши још снажнији притисак.
То значи да ће суђење за „државни удар“, а после смешног и психотичног сведочења Саше Синђелића, добити фактички још једног „сведока сарадника“ у лику пензионисаног, болесног и измученог генерала српске полиције који је поклекао под уценом мафијашког режима Мила Ђукановића.
ИН4С