Неки од делегата у Сочију мисле да ће их убеђивати или постављати ултиматуме. Неко ће, с друге стране, покушати да наметне своје услове, јер сматра себе победником… а сви греше: нема тријумфа у грађанском рату
Окупити оне који су се у грађанском рату борили седам година – није, наравно, лак задатак. Само једна земља би се могла решити на то: Русија. Земља чији се став сада на Блиском истоку уважава, јер смо успели потпуно да променимо однос снага у Сирији.
Искрено, нисам сигуран да свих 1.500 делегата потпуно разумеју зашто су дошли у Сочи. Многи од њих вероватно мисле да неће моћи да преговарају са својим љутим противницима. Неки мисле да ће их убеђивати или постављати ултиматуме. Неко ће, с друге стране, покушати да наметне своје услове, јер сматра себе победником.
Сви греше: нема тријумфа у грађанском рату – сви су изгубили све. Зато што је тешко славити победу, када је погинуло на стотине хиљада њихових суграђана, који су једноставно само мислили другачије.
Задатак Форума у Сочију је заправо технички, и може се формулисати као припрема новог Устава земље. И то таквим, са којим би се сви учесници донедавног сукоба сложили.
Међутим, управо је то и главни проблем сиријског решења – свесност окупљених, који су претходно навикли да користе оружје да докажу своју став, а коју треба преобликовати, и научити их да сада међусобно разговарају и преговарају. Због тога је главна реч у имену Конгреса — дијалог.
А у томе је и разлика између униполарног света са јединственим центром моћи и мултиполарног, који све укључује – и Арапе и Курде, Језиде, и Друзе, хришћанe и муслиманe.
У том смислу је одсуство Aмериканаца у Сочију природно – САД ће се још дуго придржавати прве, погодне за њих верзије светског поретка. Њима је сада тешко као зависницима од наркотика у периоду кризе – неопходна им је „једнополарна доза“, а не добијају је. Зато и пате, позивајући присутне да се ограниче на Женеву, иако се центар помирења давно преселио – прво у Астану, а сада је у Сочију.
Није питање ко се бори против кога, Русија или САД. Проблем је у различитим приступима.
Америчка верзија: у почетку пуна и безусловна победа над Башаром ел Асадом, а затим постављање услова губитнику. Односно, победник добија све. Због тога је Вашингтон тешко прочитати, зато лако склапа договоре са терористима. И потпуно игнорише међународно право, према којем Сирија мора сама да реши своје проблеме. Укључујући и то да сама изабере коме да се обрати за помоћ. Јер Сирија је суверена држава са законито изабраним председником, представником у УН-у и другим међународним структурама, са амбасадама у различитим земљама.
Руска верзија првенствено подразумева поштовање суверенитета, одбацује сваку интеракцију са терористима, циљ је објава мира, а не рата, пре пада свих дисидента. У Сочију су топови тихи – овде се само реч цени.
Заправо, данас ће делегати да отпочну формулисање неке врсте „Минских споразума“ са сиријским акцентом. И веома ми је жао што Кијев није послао своје представнике овде – било би препоручљиво научити се разуму.
Ја сам се, наравно, овде мало изгубио у сопственим сновима: нова украјинска влада ће наставити да шаље своје војнике у нове котлове све док је не сруше и тиме јавно покажу следећим генерацијама како не треба владати земљом. Бандеровци су у ствари украјинска верзија „Исламске државе“, они су апсолутно неспособни за преговоре и не знају како, а и не желе да живе у миру са свима који насељавају ту земљу.
Зашто је толико важно за Сирију (и, наравно, за Украјину) да усвоји нови устав? Једноставно: грађански рат је уништио стари. Држави, у којој је закон кршен седам година, је потребан нови легитимитет. Какав ће он бити – религијски или секуларни, парламентарни или председнички, на Сирији је да одлучи. Ово је њихова унутрашња ствар, ми само стварамо услове у којима се људи договарају.
У таквим случајевима, све националне, етничке и верске мањине учествују у припреми главног документа – управо онако како треба да буде. Никога не треба увредити, јер према новом Основном закону, који одговара свима, земља треба да настави да живи, вековима.
Након што се представници свих група сложе са уређеним текстом, за нацрт устава ће се гласати на референдуму, који ће бити расписан на нивоу целе државе. После тога ће бити најављени председнички и парламентарни избори. Сирија ће се претворити у мирну државу, у којој ће свима бити удобно.
Наравно, пут до ове идиле је дуг. И не само зато што је неопходно обновити уништене градове и инфраструктуру, ухватити и уништити остатке банди терориста, пронаћи и неутралисати све мине. Сиријци сами морају да науче да живе у миру једни с другима. Укључујући и нову владу, која је такође у последњих неколико година навикла на остваривање циљева војним средствима.
Данас ће бити направљен први корак ка помирењу на нивоу целе државе. Можда најтежи.
Павел Шипилин, специјално за Њуз фронт (News Front)