У градској галерији савремене уметности у Пожаревцу отворена је изложба „Пожаревачки Грци – мост српско-грчког пријатељства“, чији је аутор историчар др Мирољуб Манојловић. Изложбена поставка, која се састоји од докумената и фотографија, сведочи о Грцима који су се у Пожаревац доселили у 18. и 19. веку. Највише су долазили из Епира, и то из села Аристи, а Пожаревац су изабрали јер је у то време био међу најразвијенијим градовима у Србији.
Фото: Новости
Међу досељеницима су биле породице Михаилидис, Кукулидис, Деру, Годопулис, Сакеларидес, Манту, Јанакидес, као и породица Економидес, која се из Грчке доселила 1860. године. Из ове породице био је Коста Економидес, који се обогатио тргујући житом. Његова ћерка Олга удала се за Зоју Паскаљевића, с којим је имала сина Михајла Бату Паскаљевића (1923-2004), популарног глумца. Потомак ове породице је и Маја Грујић Економидес, члан пожаревачког друштва српско-грчког пријатељства и члан Савета грчке националне мањине.
– Грци који су се доселили у Пожаревац унапредили су га у сваком погледу, јер се радило о вредним и успешним људима. Ова изложба о њима представља подсећање на важну карику пријатељства између Грка и Срба, створеног у приликама и неприликама кроз које су заједно пролазили – истиче Маја Грујић Економидес, која има српско држављанство, а изјашњава се као припадник грчке националне мањине.
Међу потомцима пожаревачких Грка био је и наш познати вајар Ђорђе Јовановић (1861-1953), чији отац потиче из породице Јанакидес. По доласку у Пожаревац, Грци су узимали српска презимена, па је тако Манту постао Мантић, а Годопулис Ђорђевић. Неки од њих одселили су се из Пожаревца, а неки су остали у њему до краја живота и сада почивају на градском Старом гробљу.
РИСТА КОЛОЊАЦ
МЕЂУ досељеним Грцима био је и Риста Колоњас, хотелијер, трговац и банкар, а његово име данас носи градско Друштво српско-грчког пријатељства. Породична кућа коју је подигао и данас се налази на Булевару, а у плану је њена обнова.
ПОРОДИЦА ЛАЗАРЕВИЋ
ЈЕДНА од најбогатијих у Пожаревцу била је грчка породица Лазаридес. Највећи део старе трговачке чаршије у центру града припадао је њима. Њен родоначелник био је Тодор Лазаридес, чувени трговац житом и свињама. Последњи изданак ове породице био је Константин Лазаридес, који у браку није имао деце, па се ова породица угасила.
Аутор: Д. Новковић
Извор: Вечерње новости