Никада у историји Хладног рата амерички шпијунско-извиђачки авиони нису летели дуж совјетске границе на Црном мору.
Истина, по конвенцији из Монтреа ратни бродови држава које не излазе на Црно море могли су да бораве на том простору ограничени број дана, носачи авиона држава које не излазе на то море нису ни смели да упловљавају, а НАТО је држао само турску обалу Црног мора. Јер, Бугарска и Румунија биле су чланице Варшавског пакта, док је Украјина била део Совјетског Савеза. Због нерешених проблема између Турске и Грчке око Кипра и острва у Егејском мору, Турска је већи део ратне морнарице држала у Егеју, тако да је Црно море такорећи било совјетско језеро.
Амерички шпијунски авиони типа У-2 и морнарички типа „Орион“ више су надгледали северну и далекоисточну обалу Совјетског Савеза. Авиони типа У-2 полетали су из базе у Пешавару, у Пакистану, и покушавали да уђу у ваздушни простор СССР-а, све док совјетска противваздушна одбрана није почетком шездесетих година прошлог века изнад Свердловска противавионском ракетом СА-2 оборила један У-2 са пилотом Гери Пауерсом. Предвиђена Париска мировна конференција четири велике силе због тога је и отказана, пилоту Пауерсу је суђено у Москви, признао је шпијунску акцију и кривицу, да би после неког времена био замењен за совјетског обавештајца, пуковника Абела, на чувеном Глинике мосту у Берлину. Била су то „златна времена Хладног рата“, када су се знала правила војног фер плеја и донекле поштовало међународно право. Наравно, шпијунирали су једни друге где год се то могло, али су се поштовала и нека правила. Односно, знале су се „интересне зоне“.
Данас се НАТО проширио све до руских граница, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг јавно каже да савез намерава и даље да се шири на Балкану, те „да је Русија наметљива сила“. Истовремено, нови амерички стратешко-доктринарни документи у други план стављају борбу против тероризма, а на првом месту је супротстављање Русији и Кини. Другим речима, стратешки војни приоритети САД су промењени, а да то у време масовне русофобије на Западу није изазвало неке критичне коментаре. Штавише, амерички генерали отворено наводе да се САД спремају за рат са Русијом на копну, мору и у ваздуху, док би рат са Кином био вођен само на мору и у ваздуху. По америчком сценарију копненог рата против Русије, инвазија би кренула на северне границе Русије, на полуострво Кола, где се налазе најважније базе руске Северне флоте и базе руских стратешких нуклеарних подморница.
Ту је и Арктик као простор на који право полажу и неке западне земље, а где Русија убрзано обнавља и гради модерну војну инфраструктуру, поставља системе ПВО и формира борбене јединице за ратовање у поларним условима.
Амерички маринци већ вежбају у Норвешкој, но све изјаве о некаквој копненој инвазији на Русију напросто су теоретско лудовање америчких генерала. Који очито заборављају како су прошли Наполеон и Хитлер са копненим нападом на Русију и СССР. Ширина евентуалног НАТО „мостобрана“ у Норвешкој, ради копнене инвазије из тог правца на Русију, исувише је мала за било какву озбиљну копнену операцију, а довођење десантних бродова близу полуострва Кола Руси могу врло лако и на време да онемогуће. Против Руса, нико у историји није успео да ратује зими, у поларним условима још мање.
Гледајући нове америчке војне стратешко-доктринарне документе, циник би закључио да Москва треба да захвали организаторима и учесницима државног удара 2014. у Кијеву. Да није било Мајдана, Крим би и данас био део Украјине, на Криму би Американци и НАТО формирали своје базе и са Крима би имали потпуну контролу Црног мора, Каспијског региона и Кавказа. Јужни делови Русије били би стратешки угрожени, без Кавказа Русија није Русија.
Одлука становника Крима најважнији је геополитички догађај у региону Црног мора после распада СССР-а. Јер одлуком народа на Криму, компензован је улазак Румуније и Бугарске у НАТО, Русија је осигурала своје јужно крило. Управо зато и јесте присутна америчка нервоза и зато и лете „ориони“ око Крима. Што више буду летели, већа је и могућност да падну услед техничког квара. Или да буду оборени. Како би реаговао Запад да руски авиони почну да лете око Флориде, или уз обалу Калифорније? Овако, амерички морнарички шпијунски авиони из базе Сигонела на Сицилији дођу до Крима, и то се сматра нормалним. Када руски брод за електронско извиђање уплови у луку Хаване, на Куби, онда Си-Ен-Ен о томе извештава на сваких 15 минута.
Шта ти је данас вест…
Мирослав Лазански/ спутник