Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора могле би да буду спремне за чланство у ЕУ до 2025. године, а да ли ће та „веома амбициозна перспектива“ бити и остварена у потпуности, зависи од објективних заслуга тих земаља, наводи се у Стратегији ЕУ за Западни Балкан која ће бити представљена данас у Стразбуру.
Како је агенцији Бета потврђено у изворима ЕУ у Бриселу, из коначне верзије документа су изостављени рокови везани за Албанију, БиХ, Македонију и „Косово“.
У случају Србије, уместо 2019. године која је у претходној верзији била наведена као рок за испуњење прелазних мерила у области владавине права и за постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа с Косовом, у новој верзији пише да то треба да се учини „хитно“.
У претходној верзији текста стајало је да би Албанија и Македонија могле почети приступне преговоре до краја 2019, док би БиХ требало да почне преговоре до 2023. У коначној верзији се наводи да је „Комисија спремна да припреми препоруке за отпочињање преговора о приступању са Албанијом и БЈР Македонијом на бази испуњених услова“.
БиХ би, додаје се, „уз континуирани напор и ангажовање могла да постане кандидат за чланство“ док „Косово има прилику за одрживи напредак кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању и да напредује на европском путу онда када објективне околоности то допусте“.
У документу се такође наводи да ЕУ неће прихватити да увози регионалне спорове и нестабилност које они носе и да „морају бити пронађена и примењена коначна и обавезујућа решења пре приступања“.
Стратегијом се земље Западног Балкана позивају и да значајно ојачају владавину права.
„Данас те земље показују елементе ‘заробљавања државе’ , укључујући везе са организованим криминалом и корупцију на свим нивоима власти и администрације, као и снажно преплитање јавних и приватних интереса. Све то изазива осећај некажњивости и неједнакости“, наводи се у тексту и додаје да земље региона имају неконкуретне економије са превише политичких утицаја и неразвијеним приватним сектором.
У документу се наводи и да је чланство у ЕУ „ствар избора“ и да је за то „потребан политички и друштвени консензус и подршка грађана“.
Код лидера Западног Балкана „не може бити двоумљења око тога где припада Западни Балкан и у ком правцу иде“, наводи се у документу.
Додаје се да је потребно донети „посебне аранжмане“ како земље које уђу прве не би могле да блокирају приступање осталих земаља Западног Балкана.
Западни Балкан је део Европе, географски окружен земаљама чланицама ЕУ са којима има „заједничко наслеђе и историју али и будућност дефинисану заједничким приликама и изазовима“, наводи Комисија.
У документу се додаје да је чврста, на заслугама утемељена перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ у политчком, безбедносном и економском интересу ЕУ, као моћан алат за подстицање демократије, владавине права и поштовања основних права.
Бета