Европска комисија не само да се приволела шпанском захтеву да се Косово не третира као држава у процесу проширења, већ је и потпуно променила реторику у свом документу којим се Косово поистовећивало са сувереним државама Западног Балкана.
Европска комисија је умањила статус Косова због — жалбе Шпаније! Ово је само један од наслова који је освануо у косовским медијима, дан пошто је Европска комисија усвојила стратегију за проширење ЕУ, у чијем тексту се Косово не сматра државом, а и изостао је јасан став о будућем статусу јужне покрајине.
Заслуга за ову важну позицију за Србију припада свакако Мадриду, који је само недељу дана пре састанака ЕК са званичницима ЕУ проследио документ у облику „нон-пејпера“, у коме је затражио другачији третман за Косово. Односно да се Косово не третира као држава. Хашим Тачи, такозвани председник Косова, поводом одлуке ЕК огласио се на свом профилу на Фејсбуку и „открио“ кривце за немогућност ЕУ да има јединствен став за Косово у стратегији проширења. По њему, то је пет земаља-чланица ЕУ.
Тачи такође сматра да је ово „неправичан приступ Косову“, али да неће потонути у очај. Много оштрији у свом ставу био је Беким Чолаку, који је навео да ово може само додати више тензија у региону, јер неке од земаља напредују, док остале заостају.
Све у свему, десиле су се две важне ствари — Шпанија је показала своју снагу унутар ЕУ, а званични Брисел је први пут променио реторику када је Косово у питању.
Бошко Козарски, спољнополитички аналитичар, за Спутњик каже да овде нема нове победе Шпаније, с обзиром да су ставови ове државе у вези са Косовом јасни од самог почетка.
„Што се тиче тврдог става Шпаније, он није изненађење јер су га они изнели још 2008. када је Косово прогласило независност и када га је већина чланица ЕУ признала. На састанку министара земаља-чланица шпански министар је без резерве дао изјаву да Краљевина Шпанија никада неће признати Косово, чак да то уради и Србија“, каже он.
Међутим, новина је терминологија коју је ЕК сада први пут користила, а своди се на то да је систематски избацила читав „језик“ из ранијих нацрта, који су Косово поистовећивали са сувереним државама Западног Балкана. На пример, не користи се ни шифра WB6 за све земље западног Балкана, јер би се тако прејудицирало да је и Косово — држава.
Козарски каже ће на Самиту ЕУ и Западног Балкана, који се одржава у мају, главни проблем бити управо потписивање овог споразума и издвајање WB6 јер ће се тада преломити, односно, тек тада ћемо сигурно знати да ли је захтев Шпаније довољно јак или постоји и нека друга, јача страна.
„Ја верујем да што се тиче ЕУ, ништа нема такву моћ као претња од домино-ефекта“, каже наш саговорник.
Разлика у терминологији у јуче потписаној стратегији је више него очигледна. У јуче усвојеном тесту говори се о „историјском приликама“ за „земље Западног Балкана“, док су ранији нацрти говорили о приликама за „свих шест партнера из Западног Балкана“. У нацрту стратегије пише да би Косово могло „напредовати на свом европском путу када то допусте објективне околности“, указујући на чињеницу да Шпанија и још четири чланице ЕУ не признају независност од Србије.
„Концепт“ WB6 (Западни Балкан 6) не одговара динамици проширења, а Косово није део процеса проширења и има свој диференциран оквир, поручено је из Шпаније у неформалном разговору унутар ЕУ прошле недеље, уз подсећање на сепаратистичку кризу у њиховој регији Каталонији. Грчка, која такође не признаје Косово, подржала је Шпанију, а од осталих држава које нису признале Косово, Словачка је била на страни Европске Комисије, док су Кипар и Румунија одбили да се изјасне.
Спутњик