Председник Србије Алексанадар Вучић рекао је да 2025. година, која се помиње у Стратегији о проширењу ЕУ, није гаранција, али је важан подстрек грађанима и признање да смо урадили битне ствари и да смо са људима из Европске комисије учинили много значајног.
Вучић је нагласио да пред Србијом нису лаке препреке и мада су оне као Хималаји, „не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест“. Први пут Србија је добила индикативан временски оквир за приступање ЕУ и зато може и треба да искористи ову прилику, рекао је Јоханес Хан.
Обраћајући се новинарима након разговора са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, на заједничкој конференцији за новинаре, Александар Вучић је указао да су, међутим, у односу на четири земље и једну територију пред Србијом најтежи задаци.
„Хималаји су пред нама“, метафорично се изразио председник указујући на чињеницу да то није наша кривица, већ је, како је рекао, дошло време да доносимо одлуке, да платимо одређене цене из прошлости и донесемо одлуке за које није било храбрости деценијама раније.
Ланац планинских препрека је пред нама, рекао је председник и додао да су то пре свега односи са Приштином, као и питање границе са БиХ и Хрватском.
Како је рекао, ниједна земља није имала поглавље 35, као што има Србија, али и додао да ту нема велике филозофије, то смо прихватили, а на питање да ли постоји нешто друго за Србију резолутно каже: „Не постоји“.
Кад је реч о односима с Приштином, навео је да то није питање „да ли ћете да се зовете овако или онако“, већ је то питање хиљаде квадратних километара и услова у којима ће људи тамо да живе.
Председник Србије је рекао и да морамо да регулишемо проблем граница са БиХ и Хрватском.
Како је рекао, Бошњаци су имали своје захтеве, а када смо и прихватили те предлоге и када их је „дочекао са папиром“ – тада им ни то што су сами тражили није било довољно.
Границу са Хрватском и да не помињем, додао је Вучић.
„Чека нас велика законодавна активност у годинама пред нама“
Како је рекао, Србија је на европском путу од 2000. године, али је од тада прошло 18 година а да многа од важних питања нисмо ни дотакли.
У озбиљне економске реформе ушли смо 2014. године, да би данас јавни дуг био испод нивоа Мастрихта, а тек после 2014. године донет је Закон о раду, који је регулисао флексибилно тржиште рада, приметио је Вучић.
Нагласио је да смо тек после 2014. године успели драстично да смањимо незапосленост, на испод 13 одсто и да започнемо тешке мере фискалне консолидације и да уредимо јавне финансије.
Према његовим речима, нешто је урађено у области владавине права, али нас тек чека велика законодавна активност у годинама пред нама, па ће то морати да се одвија по убрзаном поступку.
„ЕУ је направила своје оквире и на јединствен начин посматра простор Западног Балкана, али најзначајније је да ће у складу са заслугама, како их Унија буде процењивала, земље приступати у пуноправно чланство у ЕУ“, рекао је Вучић.
„Пред Србијом нису лаке препреке“
Председник је нагласио да иако пред Србијом нису лаке препреке, иако су оне као Хималаји, „не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест“.
„Ако успемо да решимо политичке проблеме, екомомски ћемо да растемо“, истакао је Вучић и додао да од „дурења, кмечања и плакања нема ништа“, те да Србија мора озбиљно, одговорно и храбро проблеме да решава.
Захвалио се представницима ЕУ за које каже да су препознали напоре и труд Србије и то шта су грађани Србије урадили на европском путу.
„Препознали су то и у Стратегији рекли: Ви Срби заједно са Црном Гором сте најближи чланству, велике ствари сте урадили и велики помак за своју државу“, рекао је председник.
Посебно се захвалио Јоханесу Хану који је, како каже, много труда и енергије уложио у све на Балкану и разуме регион.
„Да ли ћемо успети себе да разумемо, то остаје нама да решавамо“, нагласио је Вучић.
„Србија ће покушати да искористи прилику коју је добила“
Како каже, Србија ће покушати да искористи прилику коју је добила, да се суочи са проблемима.
„Ово је значајан подстрек и важно признање за Србију. Хвала свима који верују у овај регион и у напредак Србије“, закључио је Вучић.
Вучић је захвалио и Федерики Могерини, Доналду Туску, Антониу Тајанију, Жан Клод Јункеру, али и свима који су напорно радили, како је рекао, на Стратегији, а пре свега да би помогли наш европски пут.
Посебно је захвалио Јункеру који је, на нашу молбу, одредио бар оквирно датум, индикативан датум, али и то је позитивно.
„На томе смо му захвални“, рекао је Вучић.
„Анализирали смо Статегију и 2025. година која је поменута, а која нам не значи гаранције, али је важан као подстрек грађанима да смо радили битне ствари и да смо с људима из ЕК учинили много значајног“, указао је председник.
Иначе, додао је, не бисмо били на ЕУ путу, а „ЕУ је место где нас привлаче вредности, пре свега бољи економски положај за наше грађане, али то је свакако најуспешнији мировни пројекат после Другог светског рата, а који је за нас на Балкану посебно значајан“.
„Да сам на Пленковићевом месту не бих помињао ратну одштету“
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да у посету Хрватској иде у доброј вери, а да ће српску делегацију чинити стручни људи који желе да решавају проблеме из прошлости, али да пре свега разговарају о будућности.
„Надам се да ће и друга страна бити конструктивна“, истакао је Вучић у сусрет посети у коју иде на позив председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић.
Додао је, међутим, да је био изненађен и запрепашћен темом коју је покренуо хрватски премијер Андреј Пленковића о ратној одштети.
„Да сам на његовом месту то питање не бих покретао. Плашим се да он и Хрватска по питању ратне одштете не само да не може ништа да добије, већ може много да изгуби“, поручио је Вучић и додао да би то могао да поткрепи са „хиљадама“ аргумената.
Како је рекао, видео је да су предвиђене демонстрације и протести против њега и Србије у Загребу током посете, али је подвукао да нема проблем са тим, јер се није плашио демострација нигде у свету, па неће ни у Загребу.
„Мој посао је да радим за Србију и грађане Србије и то ћу да радим. Желим да верујем да ће друга страна бити конструктивна“, рекао је Вучић.
Додао је да је о предстојећој посети Загребу било речи на састанку са комесаром Ханом, који је увек за развој добросуседских односа, што је, каже, истакнуто и у Стратегији за проширење.
„То је нешто што је не само наша обавеза, већ је важно и морамо да радимо највише на томе, јер само ако будемо имали пријатељске односе са свима можемо да идемо напред, а то је наш интерес“, указао је Вучић.
Хан: Најбоља прилика за грађане Србије, ЕУ неће увозити спорове
Први пут је Србија добила индикативан временски оквир за приступање ЕУ и зато може и треба да искористи ову прилику, рекао је Јоханес Хан и додао да су то добре вести за Србију и њене грађане.
Хан је рекао да није случајно што је већ данас дошао у Београд. „То показује насу посвећеност приступању ЕУ. Први пут је Србија добила индикативан датум и у том смислу има реалну перспективу у ЕУ и јединствену прилику да то искористи, наравно уз инструменте и стратеске циљеве приступању. Шанса лежи у рукакама Србије и она то треба да искористи“, поручио је Хан.
Неопходно је, додао је, да се још много тога уради, пре свега на плану владавине права, правосуђа и осталих права, и то не треба да буде само на папиру.
Сада, како је приметио, међутим, не само да може да се каже да постоји перспектива учлањења, већ да је „то најбоља прилика и најбоља перспектива за грађане Србија“.
Зато су, приметио је, оправдани сви напори који се чине, али је поновио већ познати став ЕУ да неће увозити билатералне спорове.
„Србија мора да реши и несумњиво примени правно обавезујући споразум о стабилизацији с Косовом и све што можемо урадићемо да помогнемо, као и у решавању других питања, пограничних пре свега, са суседима“, поручио је.
Уз захвалност Вучићу на храбрости да покрене унутрашњи дијалог о, како је рекао, „тзв. Косову“, Хан је рекао да се то не тиче само будућности Србије већ и безбедсности и мира у региону.
Србија има можда најзначајнију улогу и сви напори ће донети прве резултате, а то је и пуна нормализација односа с Косовом“, рекао је Хан, најављујући да ће сутра о свим тим питањима разговарати с опозицијом, медијима, цивилним сектором, а за крај месеца најавио нову посету Србији заједно с Јункером, да, како је рекао, заједно изразимо посвећеност Уније прикључењу“.
Јоханес Хан је у Београд дошао дан након објављивања нове Стратегије о проширењу ЕУ на Западни Балкан, којим је Србија први пут добила јасан временски оквир за приступање Унији.
У Стратегији за „Веродостојну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ на Западном Балкану“, документу који је данас усвојила Европска комисија, предвиђа се могућност новог проширења ЕУ 2025. године.
„Грађани ће рећи да ли је будућност Србије у Европи“
Председник Србије Алерксандар Вучић изјавио је да је његова обавеза да изађе пред народ и изнеше своје предлоге, а да грађани Србије кажу да ли сматрају да ли је то добро или не.
Вучић мисли да је то фер. „Изаћи ћемо са нашим предлозима, али је одлука на грађанима. Грађани Србије ће морати да кажу свој став и свој суд о томе да ли је будућност Србије у Европи, за шта ћемо морати да платимо одређену цену, која није мала, или да останемо овако па да нам се још пола Србије исели“, рекао је Вучић.
„Ми ћемо сваку одлуку да поштујемо, али нећу да се скривам иза туђих одлука“ рекао је председник Србије и поновио да ће казати шта мисли да је најбоље, а да ће грађани рећи шта о томе мисле.
Хан: Квалитет споразума с Приштином важнији од брзине
По питању правно обавезујућег споразума Београда и Приштине важан је пре свега квалитет, рекао је Јоханес Хан.
Хан је рекао да је уверен да не би требало да се вежемо за неке датуме, да би било добро ако квалитет прати временску динамику, али, да је важно да се постигне споразум. Он је навео да и у Приштини то треба да схвате, пошто се стално говорило да је разговор у интересу Србије.
Договор је, истакао је, такође и у интересу „грађана Косова“ и њихове европске перспективе.
Комесар је поновио да сматра да је мање реч о брзини, а више о квалитету, и да би било добро за све да се нађе обавезујуће решење, које је прихватљиво за све и које ће обезбедити мир у региону.
РТС, Танјуг