Док председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која ће бити домаћин српском шефу државе Александру Вучићу, у Загребу 12. и 13. фебруара, не помиње да ће тема њихових разговора бити питање ратне одштете, премијер хрватске владе Андреј Пленковић и његови министри од тога не одустају.
Пленковић је у четвртак чак подсетио на члан 7. Споразума о нормализацији потписаног 23. 8. 1996. у Београду у ком се говори да ће се у року од шест месеци потписати споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину. Како је рекао, тај споразум никада није потписан јер су разговори били прекинути.
– За време Вучићеве посете могло би да се разговара о тој обавези, јер је веома јасан и оправдан интерес Хрватске да о томе водимо рачуна – навео је Пленковић.
Да би Загреб, међутим, уопште био у прилици да тражи ратну одштету, за то прво неки суд мора да утврди да постоји повреда конкретне одредбе међународног права, за шта као последица следи накнада штете. Како је Међународни суд правде већ одлучивао по тужби Хрватске против Србије, и одбацио ју је, њихов циљ остаће недостижан.
Арбитража би могла да буде друга опција, али за њу мора да постоји и сагласност Београда.
Тема ратне одштете се у Хрватској досад отварала у неколико наврата, али увек од стране крајњих десничара који су тврдили да Србија треба да плати 32 милијарде евра Хрватској.
Слободан Праљак, који се недавно убио у хашкој судници објавио је и брошуру „Процена ратних штета у Хрватској“ и израчунао да би ратна одштета требало да износи 40 милијарди долара.
У Загребу, међутим, никад није решавана „једначина“ колика је штета коју су претрпели Срби који су из Хрватске протерани. По калкулацији која је својевремено изведена у Београду, како за „Новости“ каже Саво Штрбац, директор Документационо-информативног центра „Веритас“, Србија би од Хрватске могла да затражи ратну одштету од око 35 до 40 милијарди евра.
У ову суму урачуната је штета нанесена приватној имовини 400.000 протераних Срба из Хрватске укључујући механизацију коју су имала сеоска домаћинства, винограде, воћњаке… Само три милијарде евра је процењено да вреди 50.000 станова Срба, а ту су и пензије које им Хрватска дугује, културно благо СПЦ, имовина предузећа…
– Као чланица ЕУ, Хрватска је у позицији да нас уцењује и сасвим је могуће да ће рећи: или нам исплатите ову суму или нећемо дати сагласност за ваше учлањење у Унију. Али, ако такав наступ не спрече моћније чланице ЕУ које имају утицаја на Загреб, одговор Србије може да гласи: „Хвала лепо и Европо, лаку ноћ“ – каже Штрбац.
Да ће Хрватска потегнути питање репарације приликом Вучићеве посете најавили су и хрватски министри Ловро Кушчевић и Милан Кујунџић који српску „агресију“ износе као аргумент.
Не верујем у искреност Хрватске и жељу да се поправе наши односи – рекао је у четвртак министар одбране Александар Вулин.
„Вучић иде тамо да би се борио за положај Срба у тој држави и покушао да побољша односе двеју земаља, а биће, нажалост, дочекан са причама о ратној штети и усташама на трговима, који ће покушавати да дођу до њега, као што су дошли и покушали да га убију у Сребреници“.
У Хрватској су, према сазнањима „Новости“, ангажоване снажне полицијске снаге које ће обезбеђивати сва места која ће Вучић посетити и појачане мере биће на снази већ од недеље, дан уочи доласка председника. На улазу у град поставиће се хрватске и српске заставе, а специјалне полицијске снаге биће распоређене на свим важнијим местима у граду како би се избегли могући инциденти.
Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ Ј. КЕРБЛЕР
http://www.novosti.rs