Фрагменти пољског авиона Ту-154, који је пао у близини Смоленска 2010. године, када је погинуо председник Пољске Лех Качињски, остају у Русији, јер пољска страна још није завршила истрагу, изјавио је за Спутњик амбасадор Русије у Варшави Сергеј Андрејев.
„Тема враћања фрагмената председничког авиона у Пољску је претерано политизована, око ње се вештачки повећава еуфорија, као да ово питање има неки симболички значај. Међутим, практично гледано, питање где је олупина — у Русији или у Пољској — суштински није битно“, рекао је Андрејев.
Руски амбасадор је навео да су пољски истражитељи и стручњаци у свим фазама истраге имали потпуни приступ фрагментима. „И фрагменте и ’црне кутије‘ авиона су прегледале и руска и пољска истрага користећи најсавременије методе. Страсти које се потпирују због тога само су једно од средстава притиска на нас“, додао је он.
Амбасадор је објаснио да ће остаци остати у Русији, јер истрага о авионској несрећи није завршена, а према руском закону, пре окончања свих процедуралних радњи, фрагменти би требало да остану руској истрази на располагању.
„У питању је нешто друго: зашто истрага до данас није завршена? На крају крајева, слика о паду авиона, његовим узроцима и околностима била је јасна већ 2011. године, када су објављени извештаји нашег Међудржавног ваздухопловног одбора и пољске ’Милерове комисије‘. Од тада није пронађено ништа што би довело у питање њихове главне налазе. Али пољске власти не заустављају истрагу, предлажу нове верзије — због чега је и руска истрага принуђена да настави рад и бави се тиме“, истакао је Андрејев.
„Оно што се дешава у Пољској у вези са катастрофом у Смоленску, у Русији већ дуго изазива нсразумевање и отпор, јасно је рекао председник Русије Владимир Путин на конференцији за новинаре у Москви 14. децембра 2017. године“, закључио је руски амбасадор.
Авион Ту-154, у којем се налазио Лех Качињски, срушио се 10. априла 2010. године приликом слетања на аеродром у руском граду Смоленску, а осим председника у авиону је било још 96 особа.
Међудржавни ваздухопловни одбор је 2011. године објавио завршни извештај о резултатима техничке истраге, према којем је одлука посаде да не оде на алтернативни аеродром препозната као директни узрок пада авиона, а системски узроци били су недостаци у обезбеђивању лета и припреме посаде.
Прва пољска комисија под руководством бившег министра унутрашњих послова Јержија Милера дошла је до сличних закључака и назвала као узрок катастрофе спуштање испод дозвољеног минимума председничког авиона који је кренуо да слеће упркос густој магли. Садашње пољске власти нису се сложиле са извештајем Међународног одбора и закључцима Милерове комисије и одлучиле да формирају другу комисију.
Спутњик