Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је да је развој односа са суседним земљама важан, јер су још увек остала отворена питања граница, несталих, културних добара – питања која треба решавати у раздобљу које је пред нама.
„Мени као председнику владе битно је да Хрватска решава проблеме који су настали у време распада бивше СФРЈ, у време агресије Милошевићевог режима на Хрватску, у време спровођења политике која је Хрватску учинила земљом која је имала окупирана подручја…“, рекао је Пленковић, одговарајући на питање новинара види ли помак, односно промену у председнику Србије, у односу на његову националистичку прошлост.
Хрватски премијер каже да су такве деведесете успориле квалитетан друштвени развој и успориле пут у ЕУ и НАТО.
„За то нисмо добили извињење ни од кога“, рекао је Пленковић, који је учествовао на конференцији о дигиталном тржишту, пренела је Хина.
Оценивши да је, с данашње перспективе, развој односа са суседним земљама важан, Пленковић је рекао да су још увек остала отворена питања граница, несталих, културних добара, која треба решавати у будућем периоду.
На питање о протестима у Загребу против посете Вучића, које је председница Колинда Грабар Китаровић назвала „маргиналцима“, премијер је рекао да је Хрватска демократска земља и да су људи који су из низа разлога хтели да покажу своје незадовољство то и учинили.
„Они су људи који артикулишу свој став о човеку који је дошао“, рекао је хрватски премијер на поновљено питање сматра ли демонстранте маргиналцима.
Упитану о разговору с Вучићем о ратној одштети, Пленковић је рекао да су договорили формирање посебне радне гупе која ће се бавити том темом, те најавио да ће се координатори састати ускоро.
Говорећи о граници, Пленковић каже да је позиција Хрватске јасна.
„Прво билатерално разговарамо, да би постигли договор. То је најбољи начин. Некада такви покушају не успеју. Можемо ићи и пред међународна правосудна тела. С обзиром на искуство које смо имали са Словенијом, где је арбитражни процес био компромитован, искуство нам није сјајно. Но, то не значи да неки други процес арбитраже не би прошао добро“, каже Пленковић, уз напомену да је и даље најбоља опција билатерални договор.
Танјуг