Премијер Црне Горе Душко Марковић налази се у дводневној посети Косову, а његов домаћин, косовски премијер Рамуш Харадинај, оценио је да „Косово нема тако доброг и тако поузданог пријатеља као што је Црна Гора“.
Марковић је гледао да не остане дужан, па иако је по сопственом признању 85 одсто грађана његове земље било против признања Косова, није пропустио да Приштини честита деценију од независности.
„Честитам и предстојећи празник и обележавање 10 година од проглашења независности“, поручио је Марковић домаћинима.
„Ово је посета која показује да народи Црне Горе и Косова нису само суседи, већ народи који се воле и желе да напредују у евроатлантској перспективи“, приметио је Харадинај, док је Марковић узвратио да му је „част што је у Приштини“ како би у име Владе Црне Горе, „потврдио снажно пријатељство две државе“.
Марковић је такође оценио да Подгорица и Приштина „немају проблема“ и рекао да верује да ће убрзо бити обезбеђена и позиција црногорске заједнице у Уставу Косова, док је Харадинај казао да у Скупштини Косова постоји добра воља за решавање питања демаркације са Црном Гором и додао да су за њега и црногорски војници на Косову у саставу КФОР-а „добродошли“.
Слање два официра Војске Црне Горе у команду НАТО-а на Косову прокоментарисао је и црногорски премијер, који је оценио да за њега тај чин значи „одговорност Црне Горе да доприноси регионалној стабилности, миру и разумевању“.
„То је доказ да је Црна Гора спремна да преузме одговорност која произилази из чланства у НАТО-у“, казао је Марковић одговарајући на питања новинара.
Коментаришући за Спутњик прву, како се Харадинај изразио „историјску“ посету једног црногорског премијера тзв. држави Косово, политички аналитичар Војин Грубач примећује да „одлазак црногорског премијера Душка Марковића на Космет косовском премијеру Рамушу Харадинају представља историјски и логички парадокс“.
„Општепознато је да је комплетно косовско руководство, не само Харадинај и Тачи, састављено од тешких ратних злочинаца, којима је једина дестинација обитавања морала бити америчка база Гвантанамо, да је било међународне правде. То што свирепи злочинац Харадинај није крај живота завршио у тамници, треба захвалити америчком генералу Стивену Шуку, који је на Косову био заменик шефа Унмика, а што је обнародовао Мартин Хајперц, саветник немачке Владе, у књизи „Макијато дипломатија“, каже Грубач.
Грубач подсећа да је „амерички генерал Шук директно одговоран што је ликвидирано преко 30 заштићених сведока у хашком процесу против Рамуша Харадинаја“, и да је управо, како каже, „том и таквом Харадинају“ црногорски премијер Марковић отишао у Приштину на „љубљење папуче“, чиме је, наставља он, „унизио и себе и историјски углед Црне Горе“.
„То је први парадокс, а други парадокс се састоји у томе што је са Космета отерано 27.028 Црногораца којима је имовина уништена. Уместо да је Приштини ултимативно тражио да се тим Црногорцима обезбеди повратак на своја огњишта, и компензује уништена имовина, премијер Марковић се заложио да се црногорска заједница упише у Устав ткз. Косова. Марковића не само да не интересује судбина 183.966 протераних Срба или 31.029 протераних Бошњака са Космета, већ га не занима ни судбина 27.028 протераних Црногораца, те од ригидних злочинаца у врху власти Космета снисходљиво тражи некакве измене у Уставу Косова. То није само парадокс, већ потпуни поремећај природне логике и здравог смисла“, каже Грубач.
Наш саговорник се такође осврнуо и на изјаву премијера Марковића уочи одласка у Приштину да је против црногорског признавања Космета било преко 85 одсто грађана Црне Горе, а за шта сматра да је „нечувени гест додворавања злочинцима ОВК и дување у једра велике Албаније“, али, како каже, и „потврда да црногорска власт више воли злочиначку творевину на Космету од Црне Горе и њених грађана“.
Утолико, Грубач сматра да је управо политика додворавања албанском фактору допринијела чињеници да ДПС фактички нема власт ни у Улцињу.
„Како црногорска власт континуирано демонстрира страх од Тиране и Приштине, није ни чудо да се као резултат добило то што је владајућа ДПС на недавним локалним изборима у Улцињу доживела тешки политички пораз од албанских партија које отворено заступају присаједињење делова територије Црне Горе великој Албанији. Тако се у Улцињу десила велика победа Тиране над Подгорицом, што је закономерно када сте слаби“, примећује наш саговорник.
За крај, Грубач је прокоментарисао и политику потчињавања Подгорице интересима Запада, у коју спада и одлука о слању црногорских војника на Косово, што сматра да је по Црну Гору дугорочно погубна политика.
„Најава слања црногорских војника у мисију Кфора на Космет је очигледни акт понизности и слугањства државног врха Црне Горе. То што ће се оваква политика сигурно разбити о главу црногорског режима и није неки проблем, јер су то заслужили. Проблем је што се таквом политиком љубљења папуче апсолутном злу стварају претпоставке да Црне Гора буде збрисана са политичке мапе, и последично територијално раскупусана, што сигурно није заслужила, нити јој је морала бити таква судбина“, закључује Грубач.
Небојша Поповић/ спутник