Десет година након једностраног проглашења независности, Косово је признало око 100 земалља. Тачан број је, судећи по изјавама Београда и Приштине, и даље непознаница, а дипломатски „признали-повукли рат“, који се распламсао крајем прошле године, још тиња.
Колико је тачно земаља потврдно „климнуло главом“ главом Приштини тешко је утврдити, посебно што се око неких признања жустро расправљало, а противречне изјаве низале су се једна за другом.
Приштина тврди да је Косово признало 116 земаља, што је и наведено на списку косовског министарства спољних послова. Из Београда се, пак, последњих месеци чују тврдње које ту бројку увелико оспоравају.
Одмах по једностраном проглашењу независности, Косово је признало више од 50 земаља, а од 2009. године, признања стижу у нешто споријем ритму иако косовско министарство иностраних послова наводи да им је међународно признавање независности и суверености Косова приоритет.
Прва земља која је признала независно Косово је Костарика, а последња, како се тврди из Приштине, је Барбадос.
Косовски председник Хашим Тачи и шеф дипломатије Беџет Пацоли објавили су пре два дана да је Барбадос признао Косово што је, како наводе, „најбољи рођендански поклон“.
Пацоли је на свом Фејсбук налогу навео да је Барбадос 116. држава која је признала Косово.
Београд се са тим бројем никако не слаже, а министарство спољних послова Србије упутило је протестну ноту Министарству иностраних послова и спољне трговине Барбадоса.
У ноти се наводи да је у Београду “са запрепашћењем” примљена вест о одлуци Барбадоса да призна независност Косова.
Шеф српске дипломатије је још пре „случаја Барбадос“ изјавио да се на списку земаља које су признале независност Косова налази бар „седам-осам“ измишљених признања, не прецизирајући које су државе у питању.
Према његовим речима, ако Србија озбиљно приступи том проблему, тај број може пасти испод 100.
Тачан број „лебди у ваздуху“
Прва држава која је повукла признање Косова као независне државе је Суринам, који је ту одлуку донео 27. октобра 2017. године, тврди се у Београду.
Али, из Приштине то поричу, па Суринам и даље стоји на њиховом списку.
„Повлачење признања не постоји као концепт у међународном праву. Све је то клевета, док је Дачић шарлатан“, објаснио је тада саветник министра спољних послова Косова Беџета Пацолија, Јетљир Зумберај.
Убрзо потом, Дачић је говорећи о преседану у „борби за Косово“ споменио случај Сао Томе и Принсипе, иако се он разликује од Суринама.
Афричка острвска нација Сао Томе и Принсипе је прва земља за коју се везује идеја о томе да се може предомислити у случају признања једнострано проглашене независности Косова.
До предомишљања јесте дошло де факто, али не и де јуре, јер правно гледано та земља никад и није признала Косово.
Током политичких турбуленција у тој земљи, коалициона влада је донела одлуку да призна независност Косова у марту 2012. године, али та одлука никада није ступила на снагу, јер није ратификована у парламенту, који се тада мучио са постизањем кворума.
Косовски званичници тврде да признање стоји, јер је у Приштину стигла „вербална нота“ о признању, али председник Сао Томе и Принсипе Мануел Пинто је 2013. године рекао да је одлука бившег премијера поништена јер га „премијер никада није консултовао о њој“, а истакао је и да се власт од тада променила.
Онда је стигла вест из косовских медија да је министарство спољних послова Косова објавило ревидирани списак земаља које су признале Косово, на коме нема Нигерије и Уганде, али је Сао Томе и Принсипе остала.
Пацоли је тада изјавио да су за време мандата владе Хашима Тачија Нигерија и Уганда признале Косово, али од њих никада није добијена потврда за то.
А онда је крајем новембра прошле године, Гвинеја Бисао повукла одлуку о признању Косова из 2011. године.
Иначе, премијер те земље Умаро Сисоко је приликом посете Београду навео да та земља никада није признала Косово.
Али је Приштина у прилог своје тврдње објавила факсимил вербалне ноте Гвинеје Бисао о признању Косова, коју је потписао тадашњи, сада покојни, председник државе, 2011, као и фотографију тадашње заменице министра спољних послова Косова Вљоре Читаку док прима ту ноту.
Тако је Гвинеа Бисао остала на косовском списку под својим редним бројем 74.
У збрајању и одузимању, београдска и приштинска страна наишле су на још један камен спотицања – Мадагаскар.
Крајем новембра Приштина је поносно објавила да су добили мадагаскарско признање, али је Дачић поново саопштио да је „разговарао са министрима низа земаља које нису признале Косово и да је добио уверавања да ће остати при свом ставу”.
Одлуку о признању Косова, Пеџету Пацолију сапштио је министар спољних послова Мадагаскара као вербалну ноту односно као усмено саопштење поверљивог садржаја. За власти у Приштини то је било довољно да се списак прошири.
Српску јавност ових дана заинтригирала је најава петиције за чешко повлачење признања независности Косова. Ипак, уочи прославе годишњице самопроглашене независности Косова чешко министарство спољних послова саопштило да се то неће догодити.
„Повлачење признања државе у међународном праву је сасвим вансеријски и изузетан корак. У случају Косова за то нема разлога. Такође, Међународни суд је донео пресуду према којој је Декларација о независности Косова била у складу са међународним правом“, саопштило је чешко МСП.
RADMILA CENIĆ/ https://www.b92.net/