Укупне руске инвестиције чине близу трећине бруто домаћег производа (БДП) Црне Горе (30 одсто), а та држава кумулативно и даље заузима лидерску позицију када је реч о појединачним инвестицијама
Последњу деценију у Црној Гори обележило је снажно економско присуство руских компанија и појединаца.
Биланс тога је 1,3 милијарде евра инвестираног новца из Руске Федерације (РФ), 1.722 регистроване компаније у Црној Гори у власништву руских држављана, костантни раст руских туриста који је достигао 316.000 са 2,87 милиона ноћења и око 240 милиона еура новца прихода по том основу на годишњем нивоу, куповина бројних кућа и станова, 24 милиона евра које су руски грађани платили по основу пореза на промет непокретности…
Виталне економске везе двеју држава и даље се одржавају, упркос чињеници да су се билатералне политичке везе погоршале када је мала држава на обали Јадранског мора појачала напоре да заврши процес учлањења у НАТО савез.
Погоршање политичких веза кулминирало је након наводног покушаја државног удара 2016. године и руске подршке опозиционом савезу окупљеном око Демократског фронта (ДФ).
Упркос томе, руске инвестиције у Црној Гори никада нису пале испод 10 одсто укупних страних директних инвестиција (СДИ).
СДИ су главни покретач економског раста Црне Горе од стицања независности 2006. године до данас, а званични подаци Централне банке (ЦБЦГ) показују да је од независности, па до средине прошле године у малу црногорску привреду уложено укупно 8,1 милијарда евра, од чега је 1,3 милијарде из РФ.
Од 2006. године Русија је поред Норвешке и Италије међу три водећа инвеститора у Црној Гори. Остали важни инвеститори у том периоду су Аустрија, Швајцарска, Кипар, Холандија, Србија, Словенија и Уједињени Арапски Емирати.
У периоду од 2007. па до 2016. године значајан део новца у Црну Гору је долазио из земаља које су означене као офшор дестинације.
Једна од највећих и најзначајних руских инвестиција – куповина Комбината алуминијума (КАП) долази од компаније која је регистована на Кипру.
То је фирма Централна европска алуминујумска компанија (ЦЕАЦ) у власништву руског бизнисмена Олега Дерипаске.
Према званичним подацима из црногорских регистара, трећина свих страних компанија у 2016. години, односно 1.722 предузећа билс су у власништву руских држављана.
То је 32 одсто од укупног броја регистрованих компанија у власништву странаца којих има око 4.200 према подацима МОНСТАТ-а.
У првим годинама након независности, руски корпоративни утицај чинио је око четвритину црногорске привреде првенствено због власништва Дерипаске над КАП-ом.
Контрола на КАП-ом, Русији је дала додатни економски утицај јер је та фабрика црногорској Електропривреди у великом мери била дужна новац, док ју је контролисао Дерипаска.
Руски удео у црногорској економији значајно се смањио последњих година и то са 29,4 одсто укупних прихода у 2006. години на 5,5 одсто у 2015. години.
Слични трендови могу се видети и у анализи броја запослених који раде у фирмама које је РФ контролисала и то са 14,2 одсто у 2007. години на 2,3 одсто у 2015. години, опет првенствено због губитка контроле у КАП-у.
Фабрика алуминијума је била далеко највећа имовина у власништву руског бизнисмена, већина других руских компанија које раде у Црној Гори су мале и распрострањене у различитим подсекторима услужне индустрије, преносе Вијести.
Зависност црногорске економије од руских улагања у некретнине и туризам повећава могућност да даље погоршање билатералних односа двеју држава може представљати ризике по црногорску привреду.
Milica Kovačević, Marija Mirjačić/ http://www.vijesti.me/vijesti