Повлачење Велике Британије из Европске уније озбиљно ће утицати на њен буџет, и доприноси држава чланица могу порасти, упозорила је Европска комисија. Ова изјава је била двосмислено схваћена: на истоку Европе су са ентузијазмом подржали и тражили од свих да изађу у сусрет, а Аустрија и Холандија не намеравају да додатно плате.
Одакле у буџету „рупа“
Према извештају Европског парламента, Брекзит ће довести до тога да годишњи буџет ЕУ „изгубити тежину“ у износу од 10 до 12 милијарди евра. Како је рекао европски комесар за буџет Етингер, чак и узимајући у обзир смањење финансирања већег броја програма за покривање дефицита, неопходно је повећати чланарину. Владе земаља Европске уније су предложиле да се одбије 1,1 одсто од њиховог бруто националног производа (БДП). Претходна стопа је била један проценат БДП-а, али у стварности нико није давао толико.
Дефицит се неће појавити одмах – у договору са Бриселом, Лондон ће наставити да плаћа чланарину до 2020. године и финансира неколико паневропских програма и после 2020. Међутим, буџет за 2021-2027 ће бити пут рупа. Етингер је позвао чланове синдиката да повећају одбијања из буџета држава чланица. Подржао га је и шеф Европске комисије Јункер.
Исток и Запад
Први који су одговорили на позив су биле источноевропске државе – на састанку Етингера са представницима из Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке, Словеније, Хрватске, Бугарске и Румуније може се речи да је дошло до сагласности да се плаћа више. Међутим, бугарско министарство финансија је саопштило да „такав став није био разматран у било којем формату радног или званичног преговарања“.
Али Брисел је добио подршку Балтичких држава. У поруци председавајућем Европског савета Доналду Туску, лидери Литваније, Летоније и Естоније позвали су чланице ЕУ да повећају своје доприносе.
На Западу, није било ентузијазам као на Истоку. Аустријски министар за европске послове Гернот Блимел дипломатски је изјавио да његова земља рачуна на очување Европске уније у њеном претходном саставу. Стога је јасно ставио до знања да Беч не жури што је повећо доприносе Бриселу.
А у Хагу је његова изјава већ била потпутно јасна: „Холандија неће повећати допринос буџету ЕУ, а смањивање броја чланица ЕУ требало би да подразумева адекватно смањење буџета“.
„Донатори“ и „издржавачи“
У међувремену, Етингер наставља своју европску турнеју, позивајући лидере земаља да подрже ову иницијативу. Прошлог понедељка, он се састао у Берлину са главним савезником – немачком канцеларком Ангелом Меркел. Немачка, главни донатор Брисела, недвосмислено је подржала Етингера.
„Разлика у мишљењу између Запада и Истока Европе је сасвим разумљива – каже генерални директор Руског савета за међународне односе (РСМд) Андреј Кортунов -.. Заинтересовани за повећање доприноса су земље које добијају од ЕУ више него што дају“.
На пример, Мађарска 2016. године дала Бриселу мање од милијарду евра, а земља је добила више од 4,5 милијарди евра из ЕУ. У Литванију је из ЕУ отишло пет пута више од њеног доприноса, у Пољску – три пута. Истовремено, Аустрија је допринела са више од 2,7 милијарди, а вратило јој се мање од две милијарде. Холандија је дала двоструко више него што је примила.
„Са одласком Британије, ЕУ губи један од главних донатора – заједно са Немачком, Француском и Италијом, та земља је формирала основну бриселског буџета. Плашећи се смањења количине помоћи, земље примаоци се снажно изјашњавају у корист задржавања буџета ЕУ на истом нивоу“, – каже Андреј Кортунов.
„На тај начин не ризикују ништа, јер је обим БДП-а „млађе браће“ ЕУ неколико пута мањи од даваоца, – рекао је експерт.
Богати су чудни на свој начин
Разлике на западу ЕУ првенствено су последица политичких разлога. На пример, Немачка и Француска намеравају да додатно ојачају свој утицај у Европи, и такмиче се једна са другом. За њих је очување економске моћи ЕУ алат за остварење својих амбиција.
„Што се тиче Аустрије и Холандије, они су укључени у формирању европског буџета, али, од Брисела добијају много мање од онога што дају – рекао је председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов -. И друго, много њиховог новца одлази на подржку економски слабих чланица Европске уније, чији број стално расте“.
Он је подсетио да су на власт у Аустрији и Холандији недавно дошли политичари из десног центра, спремни да снажно бране националне интересе.
Неефикасно управљање
Незадовољство Холандије политиком Брисела посебно је се може видети у априлу 2016. године, када је у Краљевству одржан референдум о придруживању између ЕУ и Украјине. Већина бирача се супротставила ратификацији споразума. Та земља је напослетку одобрила споразум, али тек након што су договорене додатне тачке – на пример, о гаранцијама приступа Украјине Европској унији.
Аустрија се пак у више наврата супротставила европском миграционом програму и подржала источноевропску Вишеградску четворку (Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка). Аустријанци нису срећни што Брисел, који они финансирају, води политику која изазива прилив имиграната, губитак радних места и ствара претњу стабилности у земљи.
„Аустрија и Холандија имају став сличан Русији по питању ЕК и Савета Европе, Москва је одбила да им плате због антируске политике. А Беч и Амстердам нису спремни да повећају платног система, јер Брисел не узима у обзир њихове интересе“, каже Дмитриј Абзалов.
Владимир Ардајев, колумниста РИА Новости