Иако је након запрепашћења јавности Влада Црне Горе покушала да умири јавно мњење да заједничком декларацијом коју су потписали Филип Вујановић и Хашим Тачи није предвиђена измјена споразума о државној граници између Црне Горе и такозваног Косова, саму Владу је демантовао министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић.
Министар је потврдио да ће након усвајања споразума о разграничењу у косовском парламенту на терен изаћи комисија која ће извршити демаркацију.
„Постоји могућност да се метар за метар утврде неке техничке корекције и то је то, али се ради о томе да је то споразум о граници који су двије стране потписале у доброј вјери и мора да се ратификује. Надамо се да смо тиме додатно увјерили пријатеље на Косову да је Црна Гора посвећена том питању“, казао је Дармановић.
Наравно, тешко је повјеровати да игдје у свијету постоји примјер да се државне границе накнадно уз помоћ комисије утврђују по систему „метар за метар“ као да се ради о каквим комшијским међама, што је одмах изазвало и подозрење и узнемиреност житеља пограничних села Мурино и Велика у близини Плава, који поручују да „не пристају на уступање ниједног педља своје територије“.
„Отварање овако опасних питања, вратило би нас у трагичне дане не тако далеке прошлости, када су грађани подчакорских села били жртве геноцида незапамћеног у историји овог краја. Опште је познато како су се на Балкану браниле и утврђивале границе, и да се заправо Метохија налази дубоко у територији Црне Горе, а да је стварна граница на Швањском мосту“, навели су у саопштењу грађани МЗ Мурино и МЗ Велика, које у име савјета тих месних заједница потписују њихови предсједници Бранислав Оташевић и Маринко Бошковић.
Да је заједничка декларација Хашима Тачија и одлазећег предсједника Филипа Вујановића „забрињавајућа“, оцијенио је и проф. др Ђорђије Блажић, један од актуелних кандидата за предсједника, који је казао да она „дефакто представља абдикацију јаче дипломатске позиције коју је Црној Гори у односу с Косовом обезбиједила Европска унија“, додајући при томе да је Вујановићево позивање на УН „бесмислено“, јер „Косово“ није чланица Уједињених нација.
„Формирање заједничке радне групе за обиљежавање граничне линије оставља простора за могућност ’ад хок’ ревизије споразума, јер је њен задатак да ’коригује‘ секторе у правцу Чакора и Куле. При томе Вујановићево позивање на Повељу Уједињених нација у изјави је бесмислено, будући да Косово није чланица УН, па тиме није стриктно ни обавезано одредбама Повеље“, казао је Блажић.
Функционер Демократске народне партије Никола Јовановић за Спутњик каже да су потписивањем споразума о демаркацији између Црне Горе и тзв. Косова отворена могућност и „дате раширене руке косовској страни да већ потписани споразум из 2015. године преправи у своме интересу“, а све, додаје он, као „последица уласка Црне Горе у НАТО“ и поданичког односа према Западу.
„Иако су нас министар иностраних послова и тадашњи премијер убјеђивали да је демаркација са ’Косовом‘ завршена ствар и да уколико ’Косово‘ има проблем са тиме, може да се обрати међународној арбитражи, данас видимо огромно попуштање црногорске стране. То је очигледно наступило као последица уласка Црне Горе у НАТО и њеног сервилног односа према интересима великих сила. Овим се трајно наноси штета држави Црној Гори, јер територија представља један од основних елемената државности. Тиме се шаље и опасна порука да границе Црне Горе нису утврђене и Црна Гора тиме постаје рањива творевина у којој је могуће преиспитати границе и на неким другим локацијама“, упозорава Јовановић.
Јовановић такође сматра и да „становници пограничног дијела територије који могу бити обухваћени овом демаркацијом имају разлога да буду забринути, јер попуштање црногорских званичника може довести до трајног помјерања граница, а самим тим и наношења штете становништву и укупно држави Црној Гори“.
„Овим споразумом је заиста нанесена дугорочна штета и држави и њеном становништву, које није било консултовано по овом основу, иако је познато да је по Уставу носилац суверенитета у овој држави грађанин, а не Влада или било који државни званичник, и да спољна политика не би требала да се води на штету интереса грађана“, каже Јовановић.
„Уколико имамо на уму да је 85 одсто грађана по изјави садашњег предсједника Владе било против признавања такозване државе Косово, онда и не чуди овакво сервилно поступање државника Црне Горе који заиста представља један невиђени издајнички чин који није запамћен у историји Црне Горе“, јасан је наш саговорник.
Спутњик