Предлог да се укине консензус унутар Европске уније да се на тему одбране одлучује прегласавањем највише одговара Немачкој и Француској, али је својеврсни удар на САД.
Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер изјавио је да Европска унија треба да се одрекне система доношења једногласних одлука достизањем свеевропског консензуса када се ради о сфери одбране. На Минхенској конференцији о безбедности Јункер је нагласио да систем једногласних одлука не омогућава оперативно дејствовање ни доношење мера неопходних у сфери одбране.
„У покушајима да дођемо до компромиса прихватљивог за све државе-чланице никада нећемо моћи да обезбедимо постављање војске за борбу. Зато нам је у Европском савету, поводом одлука које се тичу одбране, потребно одлучивање квалификованом већином“, рекао је председник ЕК.
Јункер је свој предлог појаснио тиме да Сједињене Државе сматрају да би ЕУ развијањем европске одбране постала „исувише независна“, и поручио да се Унија не може ослањати само на НАТО и да мора располагати и сопственим одбрамбеним могућностима.
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, међутим, каже да је, с обзиром на постојећу регулативу и европско правно наслеђе, за прихватање Јункеровог предлога о укидању консензуса приликом доношења одређених одлука, неопходан консензус унутар Европске уније.
„Тешко да постоји консензус у овом тренутку за тако нешто, јер ће мање чланице штити своје право да одлучују тако што ће управо покушати да задрже консензус. Уколико се укине консензус увек ће веће и утицајније земље прегласавати мање и слабије утицајне државе. Тако да, у том контексту гледано, низу мањих чланица не одговара промена постојећег система“, напомиње Пророковић.
Овакав предлог, додаје наш саговорник, највише иде у корист Немачке и Француске.
„Ако погледамо стратешке документе Сједињених Америчких Држава у последње две године, видимо да оне сопствене циљеве више осигуравају у Европи сарадњом са државама између такозвана ’три мора‘ — пре свега са Пољском, Румунијом, Естонијом, Литванијом, Летонијом, а донекле и Хрватском — него сарадњом са Француском, Немачком и неким другим утицајним чланицама ЕУ. Због тога део ових источноевропских земаља које су у стратешком партнерству са Вашингтоном има прилику да у постојећем систему блокира процес доношења одређених одлука. Уколико би дошло до прегласавања, уопште не сумњам да би Немачка и Француска користиле те механизме које је досад користио Вашингтон, уцењивале мање чланице и практично их натерале да дигну руку заједно са њима. Тако да би могле из процеса доношења одлука да буду истиснуте неке земље које досад нису могле да буду игнорисане, попут Пољске. На такав начин би они ’крпили‘ већину од једне до друге одлуке, спроводили би своје интересе и практично би блокирали или смањили даље мешање САД у европске послове“, напомиње Пророковић.
Председник Европске комисије такође је на Минхенској конференцији поручио да ће безбедносни савез између Европске уније и Британије бити одржан и после „брегзита“. Душан Пророковић међутим каже да уколико Европска унија креће у истискивање америчких утицаја из континенталне Европе, у контексту у којем је Јункер то споменуо, тешко да ће задржати ниво постојеће сарадње са Великом Британијом.
„Велика Британија је, бар када гледамо тај војни аспект и стратешке споразуме који се тичу нуклеарног наоружања и развоја сопствених ресурса, много више везана за САД него за било коју европску земљу. После ’брегзита‘, поготово стратешки, Велика Британија је окренута ка Америци, а не ка континенталној Европи. Вероватно ће и ЕУ и Великој Британији бити у интересу да ту своју будућу сарадњу институционализују, правно уоквире и на неки нови начин заједно решавају постојеће проблеме, али то ни изблиза не може бити као онда када је Велика Британија била унутар ЕУ“, закључује Пророковић.
https://rs.sputniknews.com