Сваких седам година у Европској унији почињу праве свађе, јер се расправља о буџету. А сада је на дневном реду још једно додатно питање: ко ће да надокнади оно што је стизало из Велике Британије?
„Кад се дође до новца престаје пријатељство“, гласи једна немачка узречица. Али сличне постоје у готово свим европским језицима. То се одлично може видети и приликом редовних преговора о „средњорочним финансијским оквирима“ Европске уније. Том европском „седмолетком“ одређује се за шта ће Европска унија да даје новац из заједничке касе и колико ће ко у њу да уплаћује.
Већ према искуствима европских дипломата, ти преговори су редовно најтежи сусрети на врху Европске уније. Председници држава или влада данима и ноћима се натежу и нико не жели да попусти ни за један цент, јер се ту ради о укупно хиљаду милијарди евра за период од 2021. до 2027. године.
Незванични састанак на врху 27 чланица који је почео овог 23. фебруара у суштини је само почетак читавог низа преговора и ценкања који би средином 2019. требало да доведе до консензуса око буџета. Ту седмолетку затим мора још и да прихвати Европски парламент, који је по питању буџета равноправан у одлучивању. Буџет Европске уније морају једногласно да прихвате сви председници држава или влада земаља-чланица, што значи да свака држава има могућност и да блокира читав поступак ако не буду уважени њени интереси. Као што се показало у прошлости, у тој блокади нарочито су веште биле Велика Британија и Пољска, пише „Дојче веле“.
Комесар за буџет Европске уније Гинтер Етингер представио је оквирни план како да се затвори буџет. „Брегзит“, дакле одлазак Велике Британије, која је до сада била трећи по величини нето платиша у европски буџет, створио је недостатак од близу 10 милијарди евра. Половину тог новца Етингер жели да уштеди, као и да другачије распореди издатке, али друга половина требало би да буде покривена већим уплатама чланица. Наравно, реч је пре свега о нето платишама, иако је у овом случају то заправо „бруто“ — збир онога што се уплаћује у заједничку касу и онога што се из њега добија. Нето платише су оне земље које уплаћују више него што добијају, а то су у Европској унији, након „брегзита“, на првом месту Немачка, а затим Француска, Италија, Холандија, Шведска, Белгија, Аустрија, Данска и Финска.
Неке од тих земаља су већ пре почетка преговора јасно нагласиле да не намеравају да плаћају више него до сада. Холандија је тако, у радном документу Владе, објавила да „не може да прихвати повећање дажбина“, већ предлаже да, након „брегзита“, обим издатака мора да буде мањи. Готово исто мишљење има и Аустрија.
Али комесар за буџет упозорава да је то тешко могуће, јер су се појавили и нови издаци када је реч о проблему миграција, контроли границе, одбрани, али и жељи да се више улаже како би се смањила незапосленост, нарочито младих. У овом тренутку ЕУ и даље највише троши на „стари начин“, кроз подршку за пољопривреду и структуралне реформе сиромашнијих региона Европске уније, анализира „Дојче веле“.
„Биће озбиљне свађе због новца“
Немачка, бар према коалиционом споразуму о којем се још одлучује, заправо је једна од ретких земаља која је исказала спремност да у европски буџет уплаћује више, али не жели да се новац дели и троши на начин као до сада. Ангела Меркел је у саопштењу Владе овог четвртка нагласила да „брегзит“ пружа прилику да се размисли о томе на основу чега и за шта ЕУ даје новац, али и да би и примања требало да зависе од тога да ли се земље придржавају основних европских вредности.
„Потребан нам је нови полет у Европи. Приликом нове расподеле из структурних фондова требало би пазити да се критеријуми одређују и на основу ангажмана региона и општина када је реч о прихвату избеглица. Солидарност у ЕУ не може да буде једносмерна улица“, изјавила је канцеларка.
Не треба ни причати колику узбуну су изазвале те речи рецимо у Пољској или у Мађарској, дакле у земљама које су до сада биле међу највећим примаоцима европских фондова, али које већ и на само спомињање прихвата избеглица на својим државним границама подижу бедеме. И из Европске комисије може се чути предлог да би исплата дотација требало да буде повезана с придржавањем основних начела правне државе. И опет је ту Пољска та држава која ће учинити све да „све остане по старом“, пише „Дојче веле“.
Европски комесар за буџет Етингер протеклих недеља обишао је многе земље ЕУ и, осим у Немачкој, наишао је на мало разумевања, нарочито у оним земљама које би сада требало да плаћају више. Аустријски канцелар Себастијан Курц га је додуше дочекао пријатељски, али га је исто тако сасвим јасно упозорио на то да Беч не жели да плаћа више. С друге стране, у земљама које су до сада добијале подршку редом је могао да чује да би сума требало да остане иста, па чак и да се повећа. За Етингера је закључак само један: „Биће озбиљне свађе због новца“.
Гомила новца
Слично слути и Рајмер Беге, немачки стручњак за буџет при Европској народној странци у Европском парламенту. Беге сматра да би се спор, чак и на нивоу Савета ЕУ, дакле међу представницима чланица, могао да се протегне не само месецима, већ и годинама, што би могло да угрози све рокове у будућности. Када је реч о Европском парламенту, Беге се залаже за убрзане преговоре како би споразум о буџету био постигнут барем пре следећих избора за Европски парламент који се одржавају у јуну 2019. године, наводи се у анализи „Дојче велеа“.
У Савету ЕУ, међутим, многи сматрају да је потпуно нереално очекивати тако брзо постизање договора. У преговорима, наиме, има и других опасности, на које је подсетио председник Савета ЕУ Доналд Туск. Велика Британија, наиме, редовно је за себе успевала да постигне договор са осталим чланицама око читавог низа повластица и изузетака када је реч о њеном уплаћивању у буџет ЕУ. Истовремено, у сенци Лондона провлачиле су се и неке друге чланице с својим жељама и жељицама. С „брегзитом“, то би сада било логично, сви ти попусти падају у воду. А ти попусти — то је у ствари гомила новца.
Спутњик