Први потпредседник Владе и шеф дипломатије Ивица Дачић је у интервју за Вечерње Новости изјавио „нека од нас не очекују историјски харакири, ни они сами се не слажу око Косова“.
Нема те европске шаргарепе због које би Србија добровољно пристала да се одрекне Косова и Метохије. Лицемерно је да поједини кругови у Бриселу од нас очекују тај историјски харакири, а ни они сами унутар ЕУ немају јединствен став када је реч о косовском питању.
Ову одлучну поруку, у интервјуу за „Новости“, шаље први потпредседник Владе и шеф дипломатије Ивица Дачић, уочи данашњег наставка дијалога између Београда и Приштине.
* Албанска страна је најавила да ће на сто ставити и нови споразум о ЗСО. Какав ће бити наш одговор ако се то заиста деси?
– Не пристајемо на било какве преправке. Ако ЕУ пристане на тако нешто, а верујем да неће, онда пада цео процес дијалога и за нас ту више неће бити места. У Приштини, изгледа, пате од амнезије и не знају да смо Бриселски споразум потписали Хашим Тачи, Кетрин Ештон и ја и да су у њему јасно назначене обавезе обе стране.
* Да ли Брисел код Албанаца подстиче ту амнезију, с обзиром на то да већ пету годину некажњено изигравају договор, избегавајући да формирају ЗСО?
– У делу међународне заједнице, не само у Приштини, очигледна је тежња да се Срби, нарочито на северу КиМ, представе као дестабилизујући фактор, неспособни да се старају о себи. То се најбоље видело по реакцијама појединих званичника са Запада после мучког убиства Оливера Ивановића. Некима је тај шокантан догађај послужио да појачају тезу о томе да би Север, али и други делови где живе Срби, био елдорадо грађанских слобода и пример ефикасног друштва, само када би Приштина тамо успоставила пуну власт. Мислим да се играју ватром, коју распирује и нечињење ЕУ када је реч о ЗСО, од којег сигурно нећемо одустати по цену краха дијалога.
* Јесмо ли олако упали у замку „правно обавезујућег споразума“ који у преводу значи наше признавање Косова пре уласка у ЕУ?
– То је једна флоскула коју је смислио Штефан Филе и нико вам са сигурношћу не може рећи шта она конкретно садржи. Видели сте и да у новој Стратегији ЕУ о проширењу нема одреднице шта тај акт треба да подразумева. Чак су избацили и годину у којој би то требало да се деси. Зашто? Зато што и унутар ЕУ не постоји сагласност о статусу Косова. Зато Србији Брисел не може да намеће оно о чему ни сами између себе у ЕУ не могу да се договоре. Уосталом, они наводе и да не дозвољавају да се у ЕУ улази са билатералним проблемима, што није истина. Ево већ су дозволили улазак Словеније и Хрватске са међусобним проблемом границе.
* Можемо ли уопште покренути причу о коначном статусу КиМ, када је то за САД и водеће државе Запада завршена прича?
– Приметно је да у Приштини не желе дијалог о трајном решењу јер сматрају да су остварили своју државу и да Београд треба само да се сагласи са тим. Сада је лакше разговарати са администрацијом у Вашингтону него са њиховим претходницима, јер актуелни естаблишмент није био активни учесник догађаја у региону. И мислим да је ту наша велика шанса. Американци не желе нову нестабилност и показали су интересовање за нашу иницијативу о трајном решењу за КиМ.
*Шта подразумева то трајно решење? Је ли то еуфемизам за поделу КиМ, о којој сте јавно говорили?
– До решења се мора доћи искључиво компромисом, а не наметањем става да Србија мора да призна независност Косова. То је став који заступа и председник Вучић, који ће кроз унутрашњи дијалог да артикулише званичан став Београда. Питао бих све у ЕУ како то да су променљиве само границе Србије, а све друге су као уклесане у камен. Прво су отцепили Косово од Србије и сада нам говоре – е више нема шта ту да се прича. Ма, како да не. Када је то завршена прича, што нас зову на дијалог?
* Очекујете ли да европска петорка која се противи независности КиМ задржи свој принципијелни став? Хоће ли одолети притиску Берлина?
– Ситуација у Шпанији и на Кипру је таква да би за њих било каква промена у том смислу била апсолутно неприхватљива. Грчка, Румунија и Словачка такође имају принципијелне позиције и ту не очекујем било какве измене око њиховог става о Косову.
* Хоће ли нас, на путу ка ЕУ, сачекати са још неком „покретном метом“, у смислу нових, изненадних услова? Хрвати већ сада најављују рампу због нерешене границе…
– После свега што су до сада захтевали од нас, заиста не знам шта би још више могли да нам траже.Хрвати су сами још пре неколико година тражили да се иде на међународну арбитражу. Видећемо да ли ћемо пре тога успети да постигнемо договор.
* КОЛИКО је оствариво да Србија постане чланица ЕУ 2025?
– По мени је то реалан рок. Али он неће зависити само од тога да ли смо нешто урадили или не, већ и од политичких односа.
* КОЛИКО је идеја „велике Албаније“ опасна по регион? Рама најављује једног председника за Албанију и Косово?
– Та изјава је још једна потврда великоалбанске политике. Показује да је она веома жива и присутна код свих албанских политичара. Замислите само како би то било када би Србија дала неку сличну најаву, на пример, да ће са Републиком Српском да има једног председника или једну спољну или безбедносну политику?
* МОЖЕ ли број земаља које су признале лажну државу Косово да падне испод 100?
– Податак из Приштине да их је признало 116 држава је апсолутна лаж. На том списку су и Нигерија, Уганда и Мали, земље које то нису учиниле, али и неке земље које нису чланице УН, попут Кукових Острва. Мислим да смо на добром путу да још више смањимо тај број.
http://www.novosti.rs/